Evropski sud pravde je 11. novembra 2025. godine, svojom presudom, odbranio Direktivu EU o adekvatnoj minimalnoj plati, čime je potvrdio njenu pravnu utemeljenost i validnost njenih ključnih odredbi.
Time je obezbeđeno da se borba za poštene plate u Evropi nastavi na čvrstom pravnom osnovu. Sud je potvrdio i sve mere koje se odnose na unapređenje kolektivnog pregovaranja, uključujući i zahtev da države članice predstave akcione planove za povećanje pokrivenosti kolektivnim ugovorima.
Sa ciljem poboljšanja životnih i radnih uslova u EU, posebno adekvatnosti minimalnih plata za radnike, 2022. godine doneta je Direktiva (EU) 2022/2041 Evropskog parlamenta i Veća o adekvatnoj minimalnoj plati (AMWD).
Ova direktiva ne zadire u način na koji se zarade određuju u državama članicama, već pruža smernice i podršku u određivanju adekvatnih minimalnih plata i promociji kolektivnog pregovaranja. Direktiva ima za cilj da doprinese poboljšanju životnih i radnih uslova, posebno adekvatnosti minimalnih plata u EU, kako bi se doprinelo socijalnoj konvergenciji i smanjenju nejednakosti u platama.
„Direktiva je apsolutno neophodna jer je razlika u platama između starih i tzv. novih država članica i dalje velika“, objašnjava predsednik EKS Volfgang Kacijan. Početkom 2023. godine, danska vlada je, uz kasniju podršku Švedske, podnela tužbu Sudu pravde EU, tvrdivši da AMWD krši pravo EU i zatražila njeno poništenje. Takođe je zatražila ukidanje člana 4 (promocija kolektivnog pregovaranja), u slučaju da Direktiva ne bude u potpunosti poništena. Danska se poziva na član 153(5) Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU), koji navodi da EU nema zakonodavnu nadležnost u oblasti plata i prava na udruživanje.
Iako je Sud poništio član 5(2) – koji je sadržao detaljne kriterijume za ocenu adekvatnosti zakonski utvrđenih minimalnih plata – potvrdio je ostale odredbe Direktive, uključujući član 5(1), koji povezuje minimalne plate sa njihovom adekvatnošću u cilju postizanja pristojnog životnog standarda, kao i član 5(4), koji sadrži „prag pristojnosti“ zasnovan na 50% medijalne plate i 60% prosečne plate kao ključnim referentnim tačkama za procenu adekvatnosti. Ovi pokazatelji ostaju obavezujući alati za određivanje poštenih zakonskih minimalnih plata i osiguravanje da minimalne plate štite radnike od siromaštva uprkos zaposlenju.
„Ova presuda potvrđuje da Direktiva o minimalnoj plati ostaje čvrsta – EU može i mora da deluje u korist poštenih plata. Suština Direktive je netaknuta, uključujući pragove pristojnosti od 50% i 60%. Međutim, ukidanjem člana koji je objašnjavao kako se meri adekvatnost, Sud je još jasnije pokazao da su nam potrebna jača i obavezujuća pravila kako bi se poštena plata ostvarila u praksi“, izjavila je Ester Linč, generalna sekretarka EKS.
EKS poziva države članice da prestanu sa pristupom „čekanja i posmatranja i da odmah pristupe punoj primeni Direktive, uključujući podizanje minimalnih plata do nivoa koji ispunjavaju kriterijume adekvatnosti i usvajanje nacionalnih akcionih planova za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem na 80%. Vlade sada imaju punu pravnu sigurnost – Direktiva je čvrsta i mora se sprovesti.
Važno je napomenuti da većina država članica EU koje imaju zakonski utvrđene minimalne plate i dalje podleže Konvenciji Međunarodne organizacije rada br. 131, koja sadrži iste kriterijume koje je Sud poništio – uključujući troškove života, nivo produktivnosti i ekonomske faktore relevantne za pristojne plate. Ove međunarodne obaveze i dalje važe i moraju usmeravati nacionalnu primenu.
EKS poziva Evropsku komisiju da odmah predloži Preporuku kojom bi se podržala primena Direktive kroz dodatne smernice i koordinacione alate za utvrđivanje adekvatnih zakonskih minimalnih plata koje obezbeđuju pristojan životni standard i doprinose konvergenciji plata naviše širom Evrope.
„Direktiva je čvrsta, ali joj je potrebna čvrsta primena. Radnicima su potrebna stvarna povećanja plata i stvarna pregovaračka moć, a ne pravne rupe. Evropa mora obezbediti da svaki radnik prima platu koja ispunjava prag pristojnosti i da delotvorno promoviše kolektivno pregovaranje i poveća njegovu pokrivenost,“ dodala je Linč.
EKS, takođe, podseća da su sve zemlje EU obavezane Evropskom socijalnom poveljom, koja zahteva efikasne mehanizme za obezbeđivanje poštenih i adekvatnih plata i promovisanje kolektivnog pregovaranja.
EKS izražava zabrinutost zbog uklanjanja odredbe koja je sprečavala da se automatska indeksacija koristi kao razlog za smanjenje zakonski utvrđenih minimalnih plata, ali podseća države članice da im član 16 zabranjuje smanjenje ili ukidanje minimalnih plata.
Time je obezbeđeno da se borba za poštene plate u Evropi nastavi na čvrstom pravnom osnovu. Sud je potvrdio i sve mere koje se odnose na unapređenje kolektivnog pregovaranja, uključujući i zahtev da države članice predstave akcione planove za povećanje pokrivenosti kolektivnim ugovorima.
Sa ciljem poboljšanja životnih i radnih uslova u EU, posebno adekvatnosti minimalnih plata za radnike, 2022. godine doneta je Direktiva (EU) 2022/2041 Evropskog parlamenta i Veća o adekvatnoj minimalnoj plati (AMWD).
Ova direktiva ne zadire u način na koji se zarade određuju u državama članicama, već pruža smernice i podršku u određivanju adekvatnih minimalnih plata i promociji kolektivnog pregovaranja. Direktiva ima za cilj da doprinese poboljšanju životnih i radnih uslova, posebno adekvatnosti minimalnih plata u EU, kako bi se doprinelo socijalnoj konvergenciji i smanjenju nejednakosti u platama.
„Direktiva je apsolutno neophodna jer je razlika u platama između starih i tzv. novih država članica i dalje velika“, objašnjava predsednik EKS Volfgang Kacijan. Početkom 2023. godine, danska vlada je, uz kasniju podršku Švedske, podnela tužbu Sudu pravde EU, tvrdivši da AMWD krši pravo EU i zatražila njeno poništenje. Takođe je zatražila ukidanje člana 4 (promocija kolektivnog pregovaranja), u slučaju da Direktiva ne bude u potpunosti poništena. Danska se poziva na član 153(5) Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU), koji navodi da EU nema zakonodavnu nadležnost u oblasti plata i prava na udruživanje.
Iako je Sud poništio član 5(2) – koji je sadržao detaljne kriterijume za ocenu adekvatnosti zakonski utvrđenih minimalnih plata – potvrdio je ostale odredbe Direktive, uključujući član 5(1), koji povezuje minimalne plate sa njihovom adekvatnošću u cilju postizanja pristojnog životnog standarda, kao i član 5(4), koji sadrži „prag pristojnosti“ zasnovan na 50% medijalne plate i 60% prosečne plate kao ključnim referentnim tačkama za procenu adekvatnosti. Ovi pokazatelji ostaju obavezujući alati za određivanje poštenih zakonskih minimalnih plata i osiguravanje da minimalne plate štite radnike od siromaštva uprkos zaposlenju.
„Ova presuda potvrđuje da Direktiva o minimalnoj plati ostaje čvrsta – EU može i mora da deluje u korist poštenih plata. Suština Direktive je netaknuta, uključujući pragove pristojnosti od 50% i 60%. Međutim, ukidanjem člana koji je objašnjavao kako se meri adekvatnost, Sud je još jasnije pokazao da su nam potrebna jača i obavezujuća pravila kako bi se poštena plata ostvarila u praksi“, izjavila je Ester Linč, generalna sekretarka EKS.
EKS poziva države članice da prestanu sa pristupom „čekanja i posmatranja i da odmah pristupe punoj primeni Direktive, uključujući podizanje minimalnih plata do nivoa koji ispunjavaju kriterijume adekvatnosti i usvajanje nacionalnih akcionih planova za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem na 80%. Vlade sada imaju punu pravnu sigurnost – Direktiva je čvrsta i mora se sprovesti.
Važno je napomenuti da većina država članica EU koje imaju zakonski utvrđene minimalne plate i dalje podleže Konvenciji Međunarodne organizacije rada br. 131, koja sadrži iste kriterijume koje je Sud poništio – uključujući troškove života, nivo produktivnosti i ekonomske faktore relevantne za pristojne plate. Ove međunarodne obaveze i dalje važe i moraju usmeravati nacionalnu primenu.
EKS poziva Evropsku komisiju da odmah predloži Preporuku kojom bi se podržala primena Direktive kroz dodatne smernice i koordinacione alate za utvrđivanje adekvatnih zakonskih minimalnih plata koje obezbeđuju pristojan životni standard i doprinose konvergenciji plata naviše širom Evrope.
„Direktiva je čvrsta, ali joj je potrebna čvrsta primena. Radnicima su potrebna stvarna povećanja plata i stvarna pregovaračka moć, a ne pravne rupe. Evropa mora obezbediti da svaki radnik prima platu koja ispunjava prag pristojnosti i da delotvorno promoviše kolektivno pregovaranje i poveća njegovu pokrivenost,“ dodala je Linč.
EKS, takođe, podseća da su sve zemlje EU obavezane Evropskom socijalnom poveljom, koja zahteva efikasne mehanizme za obezbeđivanje poštenih i adekvatnih plata i promovisanje kolektivnog pregovaranja.
EKS izražava zabrinutost zbog uklanjanja odredbe koja je sprečavala da se automatska indeksacija koristi kao razlog za smanjenje zakonski utvrđenih minimalnih plata, ali podseća države članice da im član 16 zabranjuje smanjenje ili ukidanje minimalnih plata.
