Uskoro počinje puna primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je formalno stupio na snagu još u maju, ali je primena dela podzakonskih akata odložena do početka nove godine.
Izmene donose preciznija pravila, posebno u oblastima koje do sada nisu bile dovoljno uređene, što je u praksi stvaralo pravnu nesigurnost i za radnike i za poslodavce.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Saša Torlaković podseća da su poslodavci već bili u obavezi da usklade svoje akte sa zakonom, piše RTS.
“Poslodavci su još od 7. maja bili dužni da usklade pravilnike i interne akte sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Od 1. januara na snagu stupaju i četiri pravilnika – o radu na visini, proceni rizika, ispitivanju instalacija i vođenju evidencija, čime počinje puna primena zakona”, ističe Torlaković.
Naglašava da su kazne značajno pooštrene, pa nepoštovanje propisa može poslodavce koštati i do milion i po dinara, posebno ako radnici nisu osigurani od povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Prema rečima Torlakovića, i poslodavci i zaposleni imaju zajednički interes da se zakon sprovodi.
“Poslodavci su često i više zainteresovani da se smanji rizik od povreda i profesionalnih bolesti, jer posledice nesreća znače i ljudsku tragediju i finansijske gubitke“, kaže predstavnik sindikata.
Posebno ukazuje na građevinski sektor kao najrizičniji.
“Cilj zakona je da se kroz obuku zaposlenih i rukovodilaca, preventivne preglede i jasnu evidenciju spreče povrede i najteži ishodi. Problem nastaje kod nesavesnih poslodavaca koji zapošljavaju neobučene radnike i ignorišu propise”, upozorava Torlaković.
Nebojša Atanacković ukazuje da zakon može doneti korist i poslodavcima, iako u početku podrazumeva dodatne obaveze. “Manje povreda znači manje bolovanja, manje zastoja u radu i manje troškova. Dugoročno, bezbednije radno okruženje je isplativije i za firme i za zaposlene”, kaže Atanacković.
On, međutim, upozorava na problem nedostatka obučene radne snage.
“Poslodavci često moraju da zapošljavaju ljude bez prethodne obuke i zanatskog znanja, što povećava rizik. Zato je važno da se zakon ne svede samo na formalnost, već da se primenjuje u praksi”, naglašava Atanacković.
Sagovornici su saglasni da će puna primena zakona od 1. januara biti test za sve aktere – državu, inspekcije, poslodavce i sindikate – ali da je ključno da rezultat budu bezbednija radna mesta i manje povreda na radu.
Izmene donose preciznija pravila, posebno u oblastima koje do sada nisu bile dovoljno uređene, što je u praksi stvaralo pravnu nesigurnost i za radnike i za poslodavce.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Saša Torlaković podseća da su poslodavci već bili u obavezi da usklade svoje akte sa zakonom, piše RTS.
“Poslodavci su još od 7. maja bili dužni da usklade pravilnike i interne akte sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Od 1. januara na snagu stupaju i četiri pravilnika – o radu na visini, proceni rizika, ispitivanju instalacija i vođenju evidencija, čime počinje puna primena zakona”, ističe Torlaković.
Naglašava da su kazne značajno pooštrene, pa nepoštovanje propisa može poslodavce koštati i do milion i po dinara, posebno ako radnici nisu osigurani od povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Prema rečima Torlakovića, i poslodavci i zaposleni imaju zajednički interes da se zakon sprovodi.
“Poslodavci su često i više zainteresovani da se smanji rizik od povreda i profesionalnih bolesti, jer posledice nesreća znače i ljudsku tragediju i finansijske gubitke“, kaže predstavnik sindikata.
Posebno ukazuje na građevinski sektor kao najrizičniji.
“Cilj zakona je da se kroz obuku zaposlenih i rukovodilaca, preventivne preglede i jasnu evidenciju spreče povrede i najteži ishodi. Problem nastaje kod nesavesnih poslodavaca koji zapošljavaju neobučene radnike i ignorišu propise”, upozorava Torlaković.
Nebojša Atanacković ukazuje da zakon može doneti korist i poslodavcima, iako u početku podrazumeva dodatne obaveze. “Manje povreda znači manje bolovanja, manje zastoja u radu i manje troškova. Dugoročno, bezbednije radno okruženje je isplativije i za firme i za zaposlene”, kaže Atanacković.
On, međutim, upozorava na problem nedostatka obučene radne snage.
“Poslodavci često moraju da zapošljavaju ljude bez prethodne obuke i zanatskog znanja, što povećava rizik. Zato je važno da se zakon ne svede samo na formalnost, već da se primenjuje u praksi”, naglašava Atanacković.
Sagovornici su saglasni da će puna primena zakona od 1. januara biti test za sve aktere – državu, inspekcije, poslodavce i sindikate – ali da je ključno da rezultat budu bezbednija radna mesta i manje povreda na radu.
