Minimalne zarade moraju pratiti realne troškove života kako bi radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbedile dostojanstven život i kako bi se umanjili rizici za produbljivanje zabrinjavajućeg siromaštva u Srbiji, saopšeno je iz te fonacija.
Visoka inflacija, koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 12,5 procenata i stalni rast cena uzrokuju da veliki broj zaposlenih, posebno oni sa najnižim primanjima, ne mogu da zadovolje ni osnovne egzistencijalne potrebe. Prosečna minimalna zarada od 40.020 dinara daleko je ispod čak i minimalne potrošačke korpe, koja je u maju ove godine iznosila 51.874,39 dinara.
Posebno nampominjemo da bi minimalna zarada po svojoj prirodi trebalo da bude pre izuzetak nego pravilo, a statistika pokazuje da je ona, nažalost, realnost velikog broja ljudi u Srbiji, što pokazuje i izveštaj o stanju radnih prava u Srbiji za 2022. godinu.
Podsećamo da se, shodno Zakonu o radu, minimalna zarada utvrđuje pregovorima u okviru Socijano ekonomskog saveta polazeći, između ostalog, od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice i pozivamo socijalne partnere da učine dodatne napore kako bi se, kroz adekvatno povećanje minimalne zarade, zaposlenima omogućio dostojanstven život, navodi se u saopštenju Fondacije centar za demokratiju.
Pregovori za utvrđivanje minimalne cene rada za 2024. godinu, na kojima su učestvovali predstavnici više ministarstava u Vladi Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca počeli su u ponedeljak, a prva runda završena je bez konkretnog dogovora oko visine “minimalca”.
Savez samostalnih sindikata Srbije insistira na korekciji minimalne zarade za tekuću godinu i tek nakon „korekcije“ da se razgovara o minimalnoj ceni rada za 2024. godinu.
