Sindikat je predložio da gradonačelnik i premijerka sugerišu državnim institucijama i privatnim poslodavcima da se radno vreme zaposlenih skrati najviše za dva sata, ali bez umanjenja mesečne zarade.
U sindikatu veruju da je takav predlog dvostruko koristan.
“Uzimajući u obzir i to da se u skandinavskim zemljama pokazalo da produktivnost radnika nije smanjena smanjivanjem broja radnih sati, naprotiv to je na obostranu korist i bez štete za poslodavca, a dodatna je korist države zbog uštede energenata”, objasnio je, u izjavi za Tanjug, predsednik beogradskog sindikata Dragan Todorović.
U dopisima se navodi da su sindikati razumeli važnost poziva države i da su spremni da se odazovu i stupe u borbu za očuvanje energetske stabilnosti zajedno sa državom, poslodavcima i građanima – radnicima, kao i da prave sopstvene planove ušteda.
“Skraćenjem radnog vremena bismo ostvarili sigurnu uštedu energenata, što je u ovom trenutku svakako primarno, a naši radnici bi dodatno imali priliku da budu među pionirima ovakvog načina rada u svetu, u društvu sa radnicima iz najrazvijenijih zemalja”, navodi se u dopisu Sindikata.
Todorović navodi i da su svesni da postoji 20 do 30 odsto firmi u kojima skraćenje radnog vremena ne bi bilo moguće, a da se ne ugrozi njihov rad i funkcionalnost.
допис-за-председницу-Владе-РС-Ану-Брнабић.PDF
Sindikat je predložio da gradonačelnik i premijerka sugerišu državnim institucijama i privatnim poslodavcima da se radno vreme zaposlenih skrati najviše za dva sata, ali bez umanjenja mesečne zarade.
U sindikatu veruju da je takav predlog dvostruko koristan.
“Uzimajući u obzir i to da se u skandinavskim zemljama pokazalo da produktivnost radnika nije smanjena smanjivanjem broja radnih sati, naprotiv to je na obostranu korist i bez štete za poslodavca, a dodatna je korist države zbog uštede energenata”, objasnio je, u izjavi za Tanjug, predsednik beogradskog sindikata Dragan Todorović.
U dopisima se navodi da su sindikati razumeli važnost poziva države i da su spremni da se odazovu i stupe u borbu za očuvanje energetske stabilnosti zajedno sa državom, poslodavcima i građanima – radnicima, kao i da prave sopstvene planove ušteda.
“Skraćenjem radnog vremena bismo ostvarili sigurnu uštedu energenata, što je u ovom trenutku svakako primarno, a naši radnici bi dodatno imali priliku da budu među pionirima ovakvog načina rada u svetu, u društvu sa radnicima iz najrazvijenijih zemalja”, navodi se u dopisu Sindikata.
Todorović navodi i da su svesni da postoji 20 do 30 odsto firmi u kojima skraćenje radnog vremena ne bi bilo moguće, a da se ne ugrozi njihov rad i funkcionalnost.
