Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio krajem aprila prethodne godine, u planu je da se pripremni radovi završe do kraja 2023., kako bi se, u trećem kvartalu 2024. godine započelo sa proizvodnjom novih finalnih proizvoda.
Prema njegovim rečima, pomenuti model električnog automobila biće namenjen srednjoj klasi, a prema pisanju italijanskih medija, početna cena hibridnog modela biće ispod 15.000 evra, električnog sa dometom do 200 kilometara ispod 20.000 evra, a model sa najvećom baterijom, dometa do 320 kilometara, prodavaće se za 23.000 evra.
Ipak, iako data vest ima prizvuk dobre investicije za Srbiju, istorija poslovanja Fiata otvara brojna pitanja, između ostalog, koliko je isplativo ponovo ulagati u ovu kompaniju, i ko će obavljati posao koji sledi. Posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da je država, počev od osnivačkog kapitala preko brojnih subvencija i dotacija, u pomenutu fabriku uložila bar milijardu evra, te da nikada nismo dobili rezultate isplativosti date investicije.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da u poslednjih par godina u Fijatu nema ozbiljne proizvodnje, te da je celokupna kompanija u velikom problemu, i to ne samo u Srbiji. U prilog tome ide i činjenica da se Fiat nedavno udružio sa više drugih proizvođača u firmu Stelantis, ali i da je prethodne godine otpušteno više od 1.500 radnika.
„Država Srbija je, računajući ne samo direktne subvencije već i one sa imovinom, zgradama i raznim drugim dotacijama, dala mnogo više Fiatu nego Fijat Srbiji. Sa druge strane, neproporcijalno je ulaganje u firmu, u odnosu na udeo Srbije u vlasničkoj strukturi. Država je stavila na raspolaganje poslovni prostor različitog stanja i namene, od preko 300.000 kvadratnih metara. Takođe, Fijat je uzeo kredit od 500 miliona evra, a naša zemlja je u velikoj meri participirala. Na sve to je plaćala i obuke radnika i mnoge druge stvari. U svemu tome je učestvovalo više vlada, još od 2008., a posao stoleća postao je fijasko stoleća“, ističe Savić, uz naznaku da je fabrika Fijata posao kojim država Srbija, a ni njeni građani – ne mogu biti zadovoljni.
Ovaj ekonomista ističe da su plate radnika jedini benefit koji je neminovno ostvaren po Srbiju. Ipak, dodaje da je Fijat imao i momenat dobrog poslovanja, te da je, kada je tek počeo sa radom, prugom Beograd-Bar prolazilo dnevno oko šest – sedam kompozicija vozova sa automobilima, označavajući to kao vreme kada se ugovor dobro sprovodio.
Sa druge strane, govoreći o radnoj snazi koja bi čitav pogon držala u funkciji, profesor ističe da je teško da će se građani koji su dobili otkaze vratiti u ovu fabriku, za šta, kako tvrdi, postoji više razloga.
„Neki od njih su našli drugi posao ili su zreli za penziju, a drugi jer znanja koja su imali, za proizvodnju novog automobila verovatno nisu upotrebljiva“, kaže Savić.
Naposletku, Danasov sagovornik je mišljenja da je Srbija potpisala prilično loš ugovor za srpsku stranu, tako da ima ogromna davanja, dok Fijat nema nikakvu obavezu, osim broja zaposlenih.
„Napravili smo ugovor stoleća, koji je u početku ličio na to, ali vrlo brzo je prestao. Neki izbori su, između ostalog, dobijeni zbog Fijata, jer je bilo neverovatno obećanje koje je trebalo da preporodi Šumadiju, al’ je ispalo jalovo da gore ne može biti“, zaključuje profesor.
Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, kaže za naš list da je dolazak Fijata bila značajna prekretnica u prepoznatljivosti Srbije kao investicione destinacije za mnoge druge kompanije.
„Prva velika investicija upravo je bio Fijat, a program osmišljavanja na koji način podržati investitore izdašnim davanjima iz budžeta da bi se privoleli, kontinuitet je između vlada u poslednjih 15 godina. Kada je došao Fijat, slika Srbije u svetu se popravila, nakon čega su počele da dolaze i druge investicije, što je dovelo i do porasta zapošljavanja. S tim u vezi, viđena je korist od Fijata u širem smislu. Takođe, kada je 500L bio u jeku potražnje, doprineo je promeni izvozne strukture. Odjednom je glavni izvozni proizvod bio automobil, a onda su počeli i da se proizvode auto-delovi“, ističe Stanić.
Ipak naš sagovornik dodaje da, kako je potražnja za ovim modelom počela da pada, i izvoz je presahnuo. Sa druge strane, dolazak novog modela vidi kao priliku da se scenario sa početka proizvodnje ponovi.
„Srbija je više odskočila kao investiciona destinacija. S tim u vezi, proizvodnja novog električnog modela je dobra stvar za fabriku, a i za prepoznatljivost Srbije na šieom planu kao lokacije za investicije. Ako ovaj model zaživi, može se ponovo očekivati značajna izmena u strukturi izvoza. Naš glavni izvoz iz te sfere su kablovi, izvoz u auto-industriji sada nije na zavidnom nivou“, poručuje Stanić.
Govoreći o zaposlenima, mišljenja je da uslovi za radnike u Fijatu ubuduće moraju biti na višem nivou, što podrazumeva i više zarade.
„Imajući u vidu da je strani investitor dogovorio sa vladom da se ide dalje sa proizvodnjom, verovatno je uzeo u obzir mogućnost pribavljanja dodatne radne snage“, zaključuje Stanić.
U skladu sa tim, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da u ovoj fabrici trenutno ima oko 500 radnika, a da ih je bilo oko 2.700.
„Jedan broj radnika pomaže oko instaliranja nove opreme, drugi su u Slovačkoj i Poljskoj u Fijatovim fabrikama, gde rade i čekaju novu proizvodnju u Srbiji. Očekuje se da prijem od oko 1.000 radnika bude od marta naredne godine. To znači da će ih ukupno biti oko 1.500 zaposleno u Kragujevcu, što je za 1.200 manje u odnosu na prethodno angažovanje. Razlog za to je što električni automobil iziskuje manje radnika nego što je bilo potrebno za modele sa motorom“, pojašnjava Mihajlović.
On dodaje da će novi zaposleni uglavnom biti mladi ljudi koji će se tek obučavati za proizvodnju i rad na traci, jer je, kako kaže, u pitanju manuelni rad za koji nije potrebno veliko predznanje.
Mihajlović kaže i da je plan da proizvodnja krene u septembru-oktobru naredne godine, ali da je moguće da bude zakašnjenja od oko šest meseci.
Takođe, osvrćući se na zastoj u proizvodnji finalnih proizvoda, podseća da je izrada modela 500 L stala sredinom prethodne godine, ocenjujući ovaj automobil kao „promašaj“, koji nije imao potražnju na tržištu, što je uslovilo prestanak proizvodnje.
*Iz*
