Ceremonija potpisivanja održana je u hotelu Saltsjöbaden, gde su još 1938. godine LO i švedska konfederacija poslodavaca postigli sporazum koji je postao simbol švedskog modela – Saltsjöbaden sporazum. Švedski model od tada podrazumeva da socijalni partneri, odnosno sindikati i organizacije poslodavaca, preuzimaju zajedničku odgovornost za izradu propisa koji će važiti na tržištu rada. Uslovi se regulišu kolektivnim ugovorima koji su prilagođeni svakoj delatnosti ili radnom mestu.
Mesto potpisivanja sporazuma pažljivo je odabrano kako bi se naglasilo da je novi osnovni sporazum od jednakog istorijskog značaja, kao i prethodni iz 1938. godine.
Suština novog sporazuma bila je na snazi već krajem 2020.godine, a razlog zašto je potpisan 18 meseci kasnije je to što predstavlja deo paketa. Preduslov za sklapanje sporazuma bio je da se švedski zakonodavci prvo dogovore o velikim zakonskim izmenama o čijem sadržaju su, takođe, pregovarale dve strane.
Predloženi zakon podržali su Konfederacija švedskih preduzeća, PTK, koji predstavlja radnike u privatnom sektoru i dve članice švedskog sindikata LO. Sindikalna centrala LO je glasala protiv, ali kada je postalo jasno da će vlada usvojiti predloženi zakon, LO je promenio kurs i u novembru 2021.godine dao podršku. Glavna zamerka ove organizacije bila je da će izmene zakona oslabiti zaštitu zapošljavanja.
Pored izmena zakona o zaštiti zapošljavanja, dodata su još dva potpuno nova. Jedan znači da oni koji su radili najmanje osam godina mogu dobiti državnu pomoć za studiranje do dve godine, kada pohadjaju kurseve koji jačaju njihovu buduću poziciju na tržištu rada. Drugi zakon je uspostavio “osnovnu tranziciju i podršku veštinama”, što znači da radnici koji nisu obuhvaćeni kolektivnim ugovorom mogu dobiti podršku u vidu saveta i uputstava kada treba da unaprede svoje veštine da bi bili “zapošljivi”. Zaposleni mogu da dobiju veće nadoknade tokom studiranja i stručnog usavršavanja nego što dobijaju kroz novu državnu podršku. LO je uspeo da uvede poboljsane uslove za agencijske radnike kojima nije ponuđen stalni ugovor sa kompanijom.
Iako je potpisan novi, stari sporazum iz 1938 i dalje ostaje, uprkos tome što je delimično bio u senci zbog novog radnog zakonodavstva. To se naročito odnosi na sporazum o industrijskoj akciji i o tome kako socijalni partneri treba da rešavaju sporove putem pregovora.
