Sastanku su prisustvovali i ministar finansija Siniša Mali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.
Brnabić je istakla da je redovan dijalog sa predstavnicima penzionera izuzetno važan, dodavši da će on svakako biti jedan od najznačajnijih zadataka i buduće vlade.
Premijerka je ukazala na to da je veoma važno da dve strane zajedno rade na unapređenju sveukupnog položaja penzionera.
Ona je podsetila na to da su penzioneri, koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije, prioritet kada je reč o pomoći ranjivim kategorijama, i da Vlada i predsednik Republike izuzetno cene to što su oni konstruktivan partner u dijalogu.
Na sastanku je rečeno da planirano kumulativno povećanje penzija u novembru 2022. godine i januaru 2023. godine iznosi približno 19 odsto, kao i da je pored povećanja penzija naročito važna i sigurnost njihovih isplata.
Brnabić je rekla da Vlada nastavlja da radi na poboljšanju položaja najranjivijih kategorija, a da je jednokratna pomoć od 20.000 dinara, koja je penzionerima isplaćena u februaru, samo jedan od načina da se pomogne.
Prioritet države i buduće vlade biće nastavak odgovorne makroekonomske politike, jer samo odgovornom politikom može da se planira dalje povećanje penzija i plata, naglašeno je na sastanku.
Predstavnici penzionera su istakli da je veoma važno da se u mandatu nove vlade što pre nastavi rad komisije koja prati propise iz sistema PIO i da se u rad te komisije uključe i predstavnici penzionera kako bi zajednički radili na svim pitanjima u vezi sa penzijskim i socijalnim osiguranjem, kao i da je bitno da se nastavi sa redovnim sastancima i razgovorima u cilju unapređenja kvaliteta života penzionera.
Predstavnici penzionera su, uoči sastanka, predlagali da se penzije u 2022. godini počevši od prvog novembra vanredno koriguju za 24%, što predstavlja 4% povećanje na godišnjem nivou, da povećanje penzija za 2023. godinu iznosi 19,3% što bi bilo ekvivalentno iznosu decembarske penzije za 2022. godinu, kao i da u “švajcarskoj formuli” rast zarada učestvuje sa 90%, a rast troškova – inflacije sa 10% vrednosti.
Oni traže i da se pokrene postupak izrade socijalnih karti kako bi se utvrdila visina socijalne pomoći za socijalno ugrožene i da se pronađe način za vraćanje penzionerima neisplaćenih delova penzija u period od 2014. do 2018. godine.
