Studija “Mladi u Srbiji 2018/2019” prikazana je u aprilu u Beogradu, kao rezultat istraživanja nad 1121 mladom osobom od 14 do 29 godina u Srbiji (preuzmite ovde). Nemačka Fondacija “Fridrih Ebert” je organizovala i istovremeno sprovela istraživanje u 10 zemalja Jugoistočne Evrope, uz obuhvat više od 10 000 mladih (preuzmite ovde).
Sledi deo zaključaka o stavovima i iskustvima mladih u različitim sferama života, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, politička participacija, familijarne veze, vrednosti, stavovi i drugo.
U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima porodica raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive. Iako je patrijarhalna, tradicionalna porodica na isteku i vremena se menjaju, psiholozi i sociolozi slažu se u jednom – porodicu predstavlja udomljenje za mladež koja ne može da pronađe perspektivu, niti da se zaposli u svojoj struci.
Ovo istraživanje, smatra sociolog Ratko Božović, upravo pokazuje veliki nesklad između porodice i društva. “Ranije ste imali sistem u kome ste imali besplatno školovanje, imali ste na stotinu pogodnosti. A danas, sve to što su bile prednosti tada su negde nestale, iščezle, te i ne čudi da se mladi u potpunosti oslanjaju na svoju porodicu, a ne na institucije društva i države.”
Takođe, skoro svi maloletni ispitanici ovog istraživanja žive s roditeljima, što važi i za tri četvrtine ispitanika starijih od 17 godina, dok je svaki šesti ispitanik u braku ili kohabitaciji s partnerom. Odnosi s roditeljima su uglavnom dobri i skladni, a roditelji deci pružaju emotivnu i ekonomsku podršku i trude se da ne guše njihovu samostalnost.
Većina mladih (62 odsto) svoje materijalno stanje ocenjuje kao prosečno u odnosu na svoje vršnjake, jedna četvrtina smatra da je njihovo materijalno stanje ispod proseka, a 15 odsto da je iznad proseka.
Rezultati istraživanja pokazali su da su mladi višeg društveno-ekonomskog položaja obrazovaniji, imaju veće obrazovne aspiracije i bolji prosek ocena. Društveno-ekonomski položaj umnogome određuje šanse za sticanje fakultetske diplome. Nivo napretka na društvenoj lestvici je nizak, a sistem obrazovanja nastavlja da stvara obrazovnu i socijalnu nejednakost.
Mladi su više zadovoljni (43 odsto) nego nezadovoljni (27 odsto) sistemom obrazovanja u opštem smislu. Međutim, velika većina mladih (80 odsto) slaže se da postoje slučajevi korupcije u obrazovnim ustanovama, odnosno na fakultetima (gde se ocene i ispiti mogu kupiti).
Sistem direktno podstiče prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta. Interesantno je da je od 2015. udvostručen broj mladih koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima, koji je porastao sa 15 na 29%. Skoro polovina radno angažovanih ispitanika (47%) ima ugovor o privremenom angažovanju ili posao sa nepunim radnim vremenom, ili povremeni posao. Mladi govore o otežanom ili nemogućem zapošljavanju, što dovodi do anomije i moralnog propadanja, te “zapošljavanje preko veze” odobrava više ispitanika (37%) nego što je broj onih koji to osuđuju. Dve petine ispitanika radi duže od standardnog radnog vremena i spadaju u kategoriju prekarnih radnika.
Postoji diskrepancija između zanimanja za koje su se mladi školovali i posla koji obavljaju. To je proces deprofesionalizacije. Čak 54% ispitanika ne radi posao u struci za koju su se školovali, dok 45% njih kaže da radi u struci ili na poslu koji je blizak struci ili na poslu koji je blizak struci za koju su se školovali. Diskrepancija postoji i između stečenog stepena obrazovanja ispitanika i posla koji rade. Čak 2/5 ispitanika radi na radnim mestima koja zahtevaju niži stepen kvalifikacija od onih koje su stekli obrazovanjem. Zaposlenje za mlade predstavlja veoma poželjnu ličnu vrednost, međutim čak 75% ispitanika u Srbiji je svoj radni status ocenilo kao loš ili veoma loš a svega 6% kao dobar ili veoma dobar.
Mladi nisu zainteresovani za politiku – ne raspravljaju o politici, niti se trude da budu politički informisani. Institucije države i društva ne uživaju poverenje mladih, a to posebno važi za političke stranke. Iako je u Srbiji rašireno nezadovoljstvo stanjem demokratije i demokratskih vrednosti, ipak postoji podrška demokratskom političkom sistemu u opštem smislu.
Tome ide u prilog i to da u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, samo je četvoro poslanika mlađih od 30 godina, te su mladi u ovom predstavničkom telu zastupljeni sa samo 1,6 odsto. Nepoverenje u institucije je veoma izraženo; polovina mladih uopšte nema poverenja u političke stranke.
Među mladima je rasprostranjena želja da odu iz zemlje. Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom.
Prema rezultatima istraživanja, čak tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika. Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju, jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život.
“Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak iz zemlje su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova, dok su glavni faktori koji mlade privlače da odu iz zemlje želja za poboljšanjem sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje”, objasnili su autori ove studije.
