Srbiju je, sudeći prema podacima OEBS-a, od 2000. do danas napustilo više od 654.000 ljudi, među njima najviše mlađih od 25 godina.
Da nema te činjenice danas bismo verovatno slavili to što je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pred praznike bilo najmanje ljudi ikada, zvanično 568.500 prijavljenih na birou.
Ovako, podatak Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj da je tokom 2014. i 2015. otišlo 117.000, a 2017. gotovo 100.000 ljudi u potrazi za novim životom i radnim mestom negde u inostranstvu bio je dovoljno alarmantan za državu koja je početkom ove godine rešila da zaustavi ekonomske migracije i zbog toga formirala koordinacioni tim sastavljen od stručnjaka koji će se time ozbiljno pozabaviti.
Posle četiri meseca i tri sastanka, od kojih je poslednji održan krajem marta, nema većih pomaka, a članovi tima u kom su profesori, poslodavci, predstavnici ministarstava, SANU, sindikata još nisu izneli sve svoje predloge, kako je prvobitno bio plan. Svoj zadatak su među prvima, međutim, ispunili mladi okupljeni u Savezu samostalnih sindikata, svoj predlog su predstavili članovima tima u martu, a pisanu verziju poslali i na adresu Ministarstva rada.
“Predlog Vlade, odnosno javni poziv NSZ da mladi koji završe srednju školu i dobiju posao imaju 28.000 dinara platu, oni sa fakultetom 30.000 dinara i dobiju ugovor od tri do šest meseci uz mogućnost da ih poslodavac uposli još tri meseca je dobar, ali nije dovoljan. Naš zahtev je da taj period bude bar godinu dana jer obično i kada tražite posao poslodavci traže da imate bar godinu iskustva. Da možete na nekom narednom poslu da kažete da ste radili jednu godinu”, kaže za Danas Ružica Grabovac, predsednica Sekcije mladih u Samostalnom sindikatu.
Njihov predlog je, kako kaže, da se mnogo više ulaže u kancelarije za mlade po opštinama jer je veoma veliki broj onih koji završavaju školu i nisu dovoljno informisani o tome kakva su im prava i šta mogu da rade, kako da traže posao, koji, kako kaže Grabovac, nisu dovoljno edukovani.
“Tražili smo da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom jer imamo 350.000 ljudi u Srbiji koji žive sa minimalcem. Rekli smo Vladi da je nelogično da litar goriva bude skuplji od jednog sata rada”, ističe Grabovac.
I na trećem sastanku tima koji je formirao ministar rada Zoran Đorđević od svih učesnika zatraženo je da dostave svoje predloge i sugestije kako zaustaviti migracije.
“Na početku svakog sastanka do sada traženo je svima da dostave svoje predloge, mi smo tu uradili i drago nam je što su pozvani i profesori sa fakulteta, članovi SANU i čekamo da vidimo i čujemo i njihove predloge”, napominje Ružica Grabovac.
Da li će se nešto konkretno izroditi iz ovoga, kako kaže, još nije jasno jer je sve tek „na početku“.
“Očigledno je da postoji želja da se uspore migracije, to je ono što mladi žele. Rano je govoriti o rezultatima ovih sastanaka, ali vidim da je većina onih koji učestvuju spremna da sarađuje. Moramo imati na umu i da ekonomske migracije nisu samo problem Srbije, već i nekih drugih zemalja poput Hrvatske, Makedonije, pa čak i Litvanije”, napominje Grabovac.
U inostranstvo zbog posla iz Srbije najviše odlaze medicinski i građevinski radnici, ali i električari, vozači, kuvari, konobari, lekari, mašinski i građevinski inženjeri. Odlaskom ljudi najviše gube opštine, kaže za Danas Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.
“Pokušali smo da objasnimo i pokažemo lokalnim samoupravama kako treba da sagledaju taj proces, kako da prepoznaju problem i kako da nacionalne strategije koje imamo i koje su dobre spuste na nivo opštine i probaju da promene nešto”, ističe Bjelobrk.
U opštinama moraju, kako kaže, da preduzmu nešto, da naprave istraživanje i vide kako ljudi razmišljaju, zbog čega odlaze, da sagledaju pravu situaciju i da se bolje informišu.
Izvor: Danas
