Izgradnja socijalnih stanova, koji se grade tako što svaki tamošnji radnik izdvaja po jedan odsto od svoje bruto zarade, podseća na slična iskustva sa naših prostora, kada su u bivšoj Jugoslaviji zaposleni, takođe, kroz doprinose, kolektivno finansirali podizanje takvih stanova.
Za razliku od naše nekadašnje domovine koja više ne postoji, pa samim tim ni kolektivno finansiranje stanova, Austrija još od Drugog svetskog rata do danas nije prestajala sa socijalnom stanogradnjom.
S obzirom na to da u tom zemlji ima oko 3,4 miliona zaposlenih, godišnje se na taj način sakupi tri do četiri milijarde evra za te namene, uz pomoć kojih je do sada izgrađeno milion socijalnih stanova, u kojima živi oko tri miliona ljudi.
Te statističke podatke su saopštili predstavnici Austrijskog saveza sindikata – OGB, koji igra ključnu, iako često posrednu ulogu u socijalnoj stanogradnji u Austriji, primarno kroz zastupanje interesa radnika za pristupačno stanovanje i blisku saradnju sa udruženjima neprofitnih stanova.
Oni su, sindikalnim kolegama iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjih granskih sindikata Nezavisnost, koji su, u okviru evropskog projekta „Pravedan rad“ (JustWork), učestvovali na sektorskoj radionici u industriji građevinarstva i prerade drveta Srbije i Austrije, naglasili da je njihov cilj da se tim projektom obezbedi siguran i pristupačan dom za širok sloj stanovništva, uključujući i najranjivije grupe.
Ipak, nakon duge i uspešne tradicije i kompleksnog pravnog okvira, koji je obezbeđivao da se sredstva zaposlenih koriste isključivo za izgradnju tih stanova, nakon zakona iz 2008. godine, austrijske pokrajine same odlučuju za šta će novac biti iskorišćen.
Pored opšteg političkog konsenzusa u toj zemlji o neophodnosti dalje izgradnje socijalnih stanova, u OGB-u se zalažu da se vrati staro pravilo i da se taj novac koristi samo za izgradnju tih stanova, čime se, kako su istakli, ne samo povećava kvalitet života stanovništva, već istovremeno i građevinska industrija doživljava održivi oporavak.
Za razliku od privatnog tržišta, socijalni stanovi imaju ograničenu cenu kvadrata, što omogućava pristupačno stanovanje širokom sloju stanovništva.
Sa dokumentom koji dokazuje određenu visinu prihoda, osoba sa prebivalištem u Austriji i boravišnom dozvolom dobija pravo da rentira stan po znatno nižim cenama od tržišnih. Postoji, naravno, lista čekanja, a prioritet imaju socijalno ugroženi.
Beč se smatra svetskom prestonicom socijalne stanogradnje, sa tradicijom dugom više od 100 godina. Grad aktivno utiče na tržište nekretnina kako bi sprečio visoke cene stanovanja. Bečki stambeni fond kupuje zemljišta za stanogradnju kako bi sprečio moguće špekulacije i snažan porast cena na tržištu nekretnina, a strogi tenderi za investitore osiguravaju visoki kvalitet stanovanja. Investitori Gradu predstavljaju svoje projekte, a nezavisna interdisciplinarna komisija ocjenjuje svaki projekt u četiri kategorije: socijalna održivost, arhitektura, ekologija i ekonomičnost. Svaki segment je jednako bitan, a investitor čiji projekt najbolje ispunjava sva četiri kriterijuma dobija tender i angažuje neku od 185 firmi da gradi socijalne stanove.
