*ZAKLjUČCI I** ZAHTEVI *
*SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE*
Socijalno-materijalni položaj zaposlenih u Srbiji je izrazito nepovoljan. Uprkos povećanju minimalne i prosečne zarade, one ne prate rast cena i troškova života i nisu dovoljne za dostojanstven život. Prava radnika se ne poštuju, a sindikalni predstavnici se progone i šikaniraju. Socijalni dijalog je samo formalan, odluke se donose mimo dogovora i razgovora, sindikati ne učestvuju u izradi ključnih zakona iz sveta rada. Kolektivni ugovori na nivou sektora ne postoje jer je njihovo donošenje onemogućeno rešenjima i uslovima iz važećeg Zakona o radu. Zakonska rešenja su sve restriktivnija, a prava onih koji rade sve manja. Uprkos zakonskim propisima, i dalje više od 50 radnika godišnje smrtno strada na radnom mestu. Sve više mladih, kvalifikovanih i obrazovanih, ali i starijih radnika napušta Srbiju u potrazi za bolje plaćenim poslovima zbog čega gubimo kvalifikovanu radnu snagu. Penzije, i pored povećanja, za veliki broj penzionera su nedovoljne za dostojanstven život.
*Stoga, Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva:*
– da hitno otpočne izmena radnog zakonodavstva, pre svega Zakona o radu i Zakona štrajku, koji ograničavaju prava radnika, ne prate promene u industrijskim odnosima i tehnološkim promenama i ne prepoznaju nova radna mesta i atipične ugovore o radu;
– da sve naše inicijative, vezane za izmene i dopune Zakona o radu, koje su usvojene na Socijalno ekonomskom savetu, a koje se tiču zaštite od otkaza ugovora o radu, zaštite sindikalnih predstavnika i članova sindikata pri obavljanju sindikalne delatnosti, određenih prava koje se mogu ugovarati kolektivnim ugovorom samo za potpisnike tog ugovora, uvođenja tromesečnog proseka zarade kao osnova za obračun zarade zaposlenih za vreme rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora i plaćenog odsustva, brisanje ograničenja vezanog za važenje kolektivnog ugovora;
– da se, izmenama Zakona o radu, omogući započinjanje potpisivanje kolektivnih ugovora na nivou delatnosti i proširenje njihovih dejstava;
– da se, umesto minimalne zarade, koja mora biti samo izuzetak i kratkog roka, omogući „plata za život“, koja će kontinuirano rasti u skladu sa rastom cena i troškova života;
– Da se ukine trajno umanjenje penzija po osnovu kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju;
– Da se adekvatnom politikom zapošljavanja i otvaranjem kvalitetnih radnih mesta, ali i zaradama od kojih se može živeti, zaustavi odliv radne snage i obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo;
– Da se sistemski rešava problem zarada u javnom sektoru, a ne parcijalno;
– Da se dodatnim sankcionisanjem neodgovornih poslodavaca i striktnim poštovanjem odredbi zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zaštite radnici na svojim radnim mestima.
Imajući u vidu prethodno, zahtevamo od Vlade Srbije da se hitno započne sa rešavanjem problema i to kroz socijalni dijalog sa sindikatima kao ravnopravnim partnerima.
