Dok Crnogorci planiraju da povećaju minimalnu zaradu na 600 evra za zaposlene sa srednjom školom i na 800 evra za one sa fakultetskom diplomom i srpski sindikati i poslodavci ozbiljno se spremaju da ukrste koplja o minimalcu za 2025. godinu.
Sindikalci svoje zahteve temelje na visini potrošačke korpe, dok poslodavci vagaju BDP i inflaciju, ali i jedni i drugi se slažu da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> mora biti povećana.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta <www.kurir.rs/tag/25381/socijalno-ekonomski-savet> počinju polovinom avgusta, a čeka se samo još da država kandiduje svoje predstavnike za Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) <www.kurir.rs/tag/480431/savez-samostalnih-sindikata-srbije> kaže za Kurir da se u sindikatu intenzivno pripremaju za pregovore o minimalnoj zaradi.
– Mi pripremamo nekoliko varijanti što se tiče pregovora koji bi trebalo da počnu oko 15. avgusta, što je redovan termin sastanka Socijalno-ekonomskog saveta. U sredu 24. jula imamo sastanak na kome ćemo odrediti tim za pregovore. Nemamo nameru da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu jer taj termin više nigde u svetu ne postoji. Potrošačka korpa je potrošačka korpa i svi zaposleni imaju ista prava, odnosno imaju pravo da imaju normalne uslove za život – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima SSSS će tražiti da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> bude znatno iznad trenutne minimalne potrošačke korpe.
– Imamo nekoliko projekcija, videćemo u kom ćemo pravcu ići, ali će to biti znatno iznad trenutne minimalne potrošačke krope, jer svakim danom cene pomalo idu na gore. U sledećoj godini kada krene primena nove minimalne zarade potrošačka korpa će biti mnogo veća. I mi to moramo da ugradimo u novu minimalnu cenu rada i ići ćemo iznad minimalne potrošačke korpe. Imamo priču da 2027. minimalna zarada treba da bude 650 evra, sada je trenutno 400 evra, i da bi se to postiglo otprilike svake godine minimalana zarada bi trebalo da raste 18 odsto. Videćemo šta će reći vlada. Nama je potrošačka korpa značajno iznad prosečne razade, odnosno iznad 103 .000 dinara – ističe Mihajlović.
Da se i poslodavci ozbiljno pripremaju za pregovore na Socijalno-ekonomskom savetu za Kurir potvrđuje i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da su poslodavci spremni za povećanje minimalnih zarada ali u realnim okvirima.
– Uvek pred početak pregovora imamo anketu koju šaljemo članovima koji nam odgovore na 10 pitanja oko toga. Anketa pokazuje da se oko 80 odsto poslodavaca slaže da treba povećati minimlnu zaradu ali u granicama mogućnosti privrede. Mi imamo dve stvari o kojima tražimo da se vodi računa za narednu godinu, a to je rast BDP i inflacija i da minimalna zarada ne bude mimo tih pokazatelja – ističe Atanacković.
On to i pojašnjava na primeru.
– Ako je rast BDP oko 4 odsto i inflacija oko 4 odsto onda ni povećanje minimalne zarade ne može biti veći od zbira ovo dvoje, odnosno od osam procenata. Ali ako država da predlog da bude veće povećanje, onda tražimo da ona učestvuje i sama u toj razlici. Ranijih godina država je izlazila u susret poslodavcima smanjenjem doprinosa za PIO, a zadnju godinu-dve je povećavala neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 25.000 dinara. Ekonomija ima svoje zakonitosti od kojih se ne može pobeći. Privreda može da plati trošak rada onoliko koliko može, ali u svim normalnim ekonomijama se zarade povećavaju onoliko koliko se povaćala produktivnost rada – naglašava Atanacković.
Izvor: biznis.kurir.tv
Sindikalci svoje zahteve temelje na visini potrošačke korpe, dok poslodavci vagaju BDP i inflaciju, ali i jedni i drugi se slažu da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> mora biti povećana.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta <www.kurir.rs/tag/25381/socijalno-ekonomski-savet> počinju polovinom avgusta, a čeka se samo još da država kandiduje svoje predstavnike za Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) <www.kurir.rs/tag/480431/savez-samostalnih-sindikata-srbije> kaže za Kurir da se u sindikatu intenzivno pripremaju za pregovore o minimalnoj zaradi.
– Mi pripremamo nekoliko varijanti što se tiče pregovora koji bi trebalo da počnu oko 15. avgusta, što je redovan termin sastanka Socijalno-ekonomskog saveta. U sredu 24. jula imamo sastanak na kome ćemo odrediti tim za pregovore. Nemamo nameru da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu jer taj termin više nigde u svetu ne postoji. Potrošačka korpa je potrošačka korpa i svi zaposleni imaju ista prava, odnosno imaju pravo da imaju normalne uslove za život – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima SSSS će tražiti da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> bude znatno iznad trenutne minimalne potrošačke korpe.
– Imamo nekoliko projekcija, videćemo u kom ćemo pravcu ići, ali će to biti znatno iznad trenutne minimalne potrošačke krope, jer svakim danom cene pomalo idu na gore. U sledećoj godini kada krene primena nove minimalne zarade potrošačka korpa će biti mnogo veća. I mi to moramo da ugradimo u novu minimalnu cenu rada i ići ćemo iznad minimalne potrošačke korpe. Imamo priču da 2027. minimalna zarada treba da bude 650 evra, sada je trenutno 400 evra, i da bi se to postiglo otprilike svake godine minimalana zarada bi trebalo da raste 18 odsto. Videćemo šta će reći vlada. Nama je potrošačka korpa značajno iznad prosečne razade, odnosno iznad 103 .000 dinara – ističe Mihajlović.
Da se i poslodavci ozbiljno pripremaju za pregovore na Socijalno-ekonomskom savetu za Kurir potvrđuje i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da su poslodavci spremni za povećanje minimalnih zarada ali u realnim okvirima.
– Uvek pred početak pregovora imamo anketu koju šaljemo članovima koji nam odgovore na 10 pitanja oko toga. Anketa pokazuje da se oko 80 odsto poslodavaca slaže da treba povećati minimlnu zaradu ali u granicama mogućnosti privrede. Mi imamo dve stvari o kojima tražimo da se vodi računa za narednu godinu, a to je rast BDP i inflacija i da minimalna zarada ne bude mimo tih pokazatelja – ističe Atanacković.
On to i pojašnjava na primeru.
– Ako je rast BDP oko 4 odsto i inflacija oko 4 odsto onda ni povećanje minimalne zarade ne može biti veći od zbira ovo dvoje, odnosno od osam procenata. Ali ako država da predlog da bude veće povećanje, onda tražimo da ona učestvuje i sama u toj razlici. Ranijih godina država je izlazila u susret poslodavcima smanjenjem doprinosa za PIO, a zadnju godinu-dve je povećavala neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 25.000 dinara. Ekonomija ima svoje zakonitosti od kojih se ne može pobeći. Privreda može da plati trošak rada onoliko koliko može, ali u svim normalnim ekonomijama se zarade povećavaju onoliko koliko se povaćala produktivnost rada – naglašava Atanacković.
Izvor: biznis.kurir.tv
