U Beogradu je 20. aprila u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, a uz podršku Fondacije Fridrih Ebert održan seminar pod nazivom „Održivost penzionih sistema”. Razmotreni su modeli penzionih sistema u zemljama Evropske unije, Crnoj Gori, te posebno efekti najnovijih zakonskih rešenja i mera na položaj penzionera u Srbiji. I nakon više od decenije uspostavljanja Otvorenog modela koordinacije u zemljama Evropske unije i dalje postoje razlike u penzionim sistemima zemalja članica. To se pre svega odnosi na granicu starosti za odlazak u penziju, načine finansiranja ili zastupljenost određenih stubova osiguranja. Može se reći da preovlađuju dva modela – Beveridgian model karakterističan za nordijske zemlje što podrazumeva visok nivo i veoma stabilnu i razgranatu mrežu socijalnog osiguranja i model zasnovan na redistribuciji sredstava pay-as-you-go sistem, gde uglavnom egzistiraju sva tri stuba osiguranja, a preovlađujući je prvi stub obaveznog osiguranja. Za istočnoevropske zemlje sve više se primenjuje model Svetske banke, gde veliki uticaj na penzione reforme imaju međunarodne finansijske organizacije.
S obzirom da je u većini zemalja EU došlo do velikog pritiska na penzione sisteme, pre svega dugoročno nepovoljna demografska kretanja, smanjivanje ukupne zaposlenosti, relaksirani uslovi za odlazak u prevremenu penziju i ekonomska kriza što je otvorilo pitanje i njihove održivosti, većina zemalja je otpočela reforme penzionih sistema. Promene su uglavnom usmerene na povećanje granice starosti za odlazak u penziju, uvođenje restriktivnih mera za prevremeno penzionisanje i stimulisanje dodatnih oblika finansiranja, koji su poput tzv. kompanijskog penzionog plana uz poreske olakšice i stimulativne mere dale dobre rezultate u Nemačkoj, gde je pokrivenost ovakvim oblicima više od 3/5 zaposlenih, dok u nekim zemljama poput Austrije i dalje dominira prvi stub obaveznog osiguranja zasnovan na doprinosima iz rada. Pored toga, traže se neka rešenja za veće otvaranje tržišta radne snage za migrante, ali i ideje o povezivanju pune penzije i fertiliteta. Evropska komisija je donela Belu knjigu o penzijama pod nazivom Agenda o adekvatnim, sigurnim i održivim penzijama mada je i dalje s obzirom na pogoršanje položaja penzionera otvoreno pitanje adekvatnosti, a po pitanju sve težeg punjenja penzijskih fondova i njihove održivosti i sigurnosti.
Model koji je početkom devedesetih „ponudila“ Svetska banka, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda, baziran na tri stuba bio je zamišljen da uspostavi dugoročnu fiskalnu održivost i poveća stopu radne aktivnosti. Uglavnom zasnovan na daljem opterećenju zaposlenih i jačanje tržišta kapitala, gde je sredstvima upravljala banka a bez uticaja ulagača i nakon gubitka tih fondova i smanjivanja njihovih vrednosti dovelo je zapravo do njihovog kraha, gde je i sama Banka dala kritički osvrt na ovakav model u novijim izveštajima.
Zakonom PIO, koji se primenjuje od 2004. propisano je da sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Crnoj Gori obuhvata: obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu tekućeg finansiranja; obavezno penzijsko osiguranje na osnovu individualne kapitalizovane štednje i dobrovoljno penzijsko osiguranje na osnovu individualne kapitalizovane štednje. Reformom penzionog sistema u Crnoj Gori postepeno se podiže starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju na 67 godina do 2025. godine (za muškarce), odnosno do 2041. godine (za žene); prevremene starosne penzije sa starosnom granicom od 62 godine života i 15 godina penzijskog staža, zbog ranijeg odlaska u penziju, ona se umanjuje za 0,35% za svaki mesec ranijeg penzionisanja u odnosu na uslove za sticanje prava na starosnu penziju; podiže se starosna granica za sticanje porodične penzije sa 50 na 52 godine, više vrednuje staž osiguranja nakon 40 godina, a ženama obračunava poseban staž, 6 meseci po svakom rođenom detetu. Penzijska formula se temelji na bodovnom principu, uvodi postepeno povećanje broja godina koje ulaze u obračun visine penzije, a penzije usklađuju sa zbirom polovine procenta rasta, te uvodi niz restriktivnih mera za sticanje porodičnih i invalidskih penzija. Po rečima pravne saradnice Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Ivane Mihajlović, Vlada vidi reformu kroz nenarušavanje osnovnog koncepta Zakona propisivanjem posebnih uslova penzionisanja za pojedine osiguranike, preispitivanje postojećih posebnih uslova penzionisanja, preispitivanje instituta beneficiranog staža, te kroz stimulisanje dobrovoljne penzijske štednje. USSCG, sa svoje strane reformu penzionog sistema vidi kroz smanjenje starosne granice, te izmenu načina obračuna penzije i traženje rešenja za deficit budžeta na šta upućuju i kongresne rezolucije USSCG.
Govoreći o položaju penzionera i održivosti penzionog sistema potpredsednica Udruženja sindikata penzionera Srbije, Marija Todorović je istakla da je donet Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija što bi pretpostavilo da se radi o tehnici isplata penzija a zapravo predstavlja progresivno smanjivanje visine mesečnih primanja penzionera. Zatim su uprkos izbornim obećanjima dalje smanjene penzije koje ne samo da pogađaju penzionere, već i njihovu decu i unuke koje isti ti penzioneri izdržavaju. Osiromašeni su i nekada bogati penzioni fondovi i priključeni budžetu koji pati od hroničnog deficita. Zakon o PIO donešen je bez socijalnog dijaloga i po hitnoj proceduri a predviđa niz restrikcija za sticanje penzije – od povećanja starosne granice za odlazak u penziju, povećanja godina staža posebno za žene, kaznene poene za svaku godinu za odlazak u prevremenu penziju, uprkos punom radnom stažu, te posebno veoma rigoroznim uslovima za invalidsku penziju koja predviđa samo potpunu radnu nesposobnost a što nije zabeleženo ni u jednoj drugoj zemlji. Pogoršani demografski uslovi, veoma nepovoljan odnos zaposleni i penzioneri, kao i ekonomska kriza jesu jedni od razloga pritisaka na održivost penzionog sistema u Srbiji. Međutim, trebalo bi imati u vidu obavezu države, stečena prava penzionera, posebno je naglašen član 20 koji predviđa da se dostignuti nivo prava ne može smanjivati, uključujući i pravo na penzije kao i član 58 koji jemči uživanje imovinskih prava stečenih na osnovu zakona a tu spada i pravo na penziju.
Navedeno je da je veliki broj penzionera aktuelnim smanjenjem oštećen, na primer samo u Beogradu oko 70 odsto penzionera je obuhvaćeno smanjenjem. Nepristajući na smanjenje i protivzakonite mere Udruženje sindikata penzionera se obratilo i Ustavnom sudu sa inicijativom da se neustavni zakonski propisi stave van snage, ali do sada nisu dobili odgovor. Oni očekuju da će se Ustavni sud osloboditi politike i zaštiti Ustav od neustavnih propisa, čime će se zaštititi ekonomska i socijalna sigurnost penzionera. Učesnici seminara su podržali aktivnosti Udruženja sindikata penzionera, njihove zahteve u traženju rešenja za uspostavljanje adekvatnog, stabilnog i održivog penzionog sistema, te posebno stvaranje platforme usmerene na zaštitu interesa penzionera, radnika i građana Srbije.
