U Švedskoj nema mešanja države u procesu pregovaranja, već se sve dogovora između poslodavca i sindikata i ni za šta ne treba dozvola vlasti, kao ni prilikom formiranja sindikata, niti njegove registracije.
“Nije nam potrebna dozvola vlade da formiramo sindikat, dovoljno je da se okupe zaposleni i da izvrše registraciju, kako bi postali pravni subjekt”, izjavila je danas Osa Tornlund, međunarodni sekretar LO Švedske.
Učestvujući na seminaru o radnom zakonodavstvu Srbije, koji je uz pomoć Ulof Palme Centra organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije, ona je navela da je u Švedskoj, u kojoj pokrivenost sindikata iznosi 68 odsto, osnovni sindikalni alat pravno-kolektivno pregovaranje.
Navevši kolektivne ugovore kao važne instrumente u zaštiti zaposlenih, Osa je precizirala da je 60 sindikata iz 60 sektora potpisalo 115 takvih ugovora.
“Oko 70 odsto članova sindikata i 85 odsto svih radnika je pokriveno kolektivnim ugovorima, što svedoči da korist od toga imaju i oni koji nisu članovi sindikata”.
“Njihovim potpisivanjem, mi obezbeđujemo socijalni mir, jer se obavezujemo da nećemo štrajkovati, što odgovara i poslodavcima, pa su ‘prinuđeni’ da potpišu ugovore koji odgovaraju zaposlenima”, istakla je ona.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da je poželjno da imamo kao primer napredne sindikate, kao što su švedski, “da se ugledamo na njih, kako bi poboljšali našu organizaciju i pronašli načine kako da se izborimo za bolje i pravednije zakone koji se tiču sveta rada”.
Govoreći o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji, on je ukazao da dijaloga, nažalost, nema i da se godinama “fingira”, kao i da sindikat nema s kim da pregovara.
Mihajlović je kao dobar pomak naveo tvining projekat Evropske unije, koji se sprovodi u našoj zemlji, a koji predviđa usklađivanje našeg sa evropskim zakonodavstvom, “što bi trebalo da doprinese da naš, inače loš i prevaziđen Zakon o radu, postane bolji”.
U martu iduće godine je, kako su to obećali nadležni, planirano formiranje radne grupe koja bi počela rad na izradi novog zakona o radu, rekao je Mihajlović.
“Ipak, ne očekujem da će do toga doći pre 2027. godine ili možda godinu dana kasnije, s obzirom na to da sada nije politički trenutak i ni jedna vlast ne bi ulazila u to pre izbora”, ocenio je on.
“Moramo da nastavimo da se borimo da vratimo dostojanstvo i radnicima i sindikatu, da dignemo glas i da jasno kažemo da više ovako ne može. I zato pozivam,najpre vas mlade, da se pridružite javnoj sednici Veća Saveza, koja će biti održana 13. novembra, ispred zgrade Vlade Srbije”, zaključio je Mihajlović.
Govoreći o novim tendencijama u radnom zakonodavstvu i socijalnom dijalogu u Srbiji, šef Odeljenja za pravna, ekonomska i socijalna pitanja u SSSS, Nađa Gojović, navela je da sve veći broj posebnih zakona vodi ka sužavanju opštih radnih prava, da nestandardni oblici rada (freelance, platforme, agencijski rad) nisu dovoljno zaštićeni, da zakoni kaskaju za praksom i da raste socijalna nesigurnost i nejednakost, naročito kod mladih, žena i samozaposlenih.
Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, prema njenim rečima, suočava sa izazovima koji se odonose prvenstveno na digitalizaciju, fleksibilne oblike rada i potrebu usklađivanja sa evropskim standardima.
Cilj radnog zakonodavstva mora biti zaštita radnika u savremenim uslovima rada, regulisanje svih oblika rada, osnaživanje sindikata i kolektivnih ugovora, usklađivanje sa EU pravom i savremenim trendovima i borba protiv siromaštva i radne eksploatacije, istakla je Gojović.
Govoreći o stanju socijalnog dijaloga, ona je navela da je uloga sindikata u SES-u uglavnom formalna, da nacrti zakona često stižu prekasno i da vlada nema obavezu da odgovori na mišljenje Saveta, kao i da je moć sindikata ograničena zbog niske stope sindikalizma.
Koordinatorka projekta „Jačanje Sekcije mladih SSSS“, Bojana Bijelović Bosanac, informisala je prisutne o rezultatima petogodišnjeg projekta, navevši kao značajnije analizu posledica pandemije korona-virusa na tržišta rada i položaj mladih radnika u regionu bivše Jugoslavije, prvu mobilnu aplikaciju „Radna prava za tebe“, namenjenu informisanju i povezivanju mladih, radnika i sindikata, izradu filma „Mlada lica sindikata“ o aktivistima i njihovim iskustvima, ka oi „Sindikalni bukvar“.
Ona je istakla i da su skupovi Sekcije doprineli uključivanju većeg broja mladih sindikalnih aktivista i njihove redovne razmene sa rukovodstvom Saveza o pitanjima zaštite i unapređenja interesa mladih u društvu i sindikatu.
Projekat je podržao Međunarodni centar Ulof Palme sa švedskim partnerskim organizacijama, Obrazovnim centrom Runo i Savezom sindikata LO Švedske, sa kojim predstoje razgovori o nastavku saradnje.
