Istraživanje koje je sprovedeno u okviru Projekta “Upućivanje radnika tokom pandemije KOVID 19, trenutni izazovi i buduća perspektiva“ pokazuje da su na početku pandemije svi migranti, upućeni radnici ili zaposleni preko agencija za privremeno zapošljavanje bili izloženi stresovima. Većina stresova kojima su radnici iz Srbije bili izloženi, pored straha za očuvanje zdravlja, odnosi se na posao. Stresovi kroz koje su prošli zavisili su i od pravnog statusa radnika u inostranstvu. Najvećoj nesigurnosti bili su izloženi privremeno zaposleni koji su često ponavljali boravak u inostranstvu, uključujući i radne migrante bez dokumenata, kao i dnevne prelaze granice. Većina njih odmah je dobila otkaz, pre isteka ugovora o radu. Štaviše, mnogi su ostali bez socijalne i zdravstvene zaštite, što se pokazalo kao posebno stresno. U nešto boljem položaju bili su oni koji su imali ugovore o radu na duži rok. Neki radnici koji su ostali na čekanju posla bili su izloženi prevarama – izdavanje lažnih dozvola ili PCR testova kako bi mogli da nastave da rade ili pređu u neku drugu zemlju EU. Oni su snosili i najveće posledice – deportacija ili zabrana ulaska u zemlju na duži rok. (u prilogu celokupno istraživanje)
atacment.doc
Istraživanje koje je sprovedeno u okviru Projekta “Upućivanje radnika tokom pandemije KOVID 19, trenutni izazovi i buduća perspektiva“ pokazuje da su na početku pandemije svi migranti, upućeni radnici ili zaposleni preko agencija za privremeno zapošljavanje bili izloženi stresovima. Većina stresova kojima su radnici iz Srbije bili izloženi, pored straha za očuvanje zdravlja, odnosi se na posao. Stresovi kroz koje su prošli zavisili su i od pravnog statusa radnika u inostranstvu. Najvećoj nesigurnosti bili su izloženi privremeno zaposleni koji su često ponavljali boravak u inostranstvu, uključujući i radne migrante bez dokumenata, kao i dnevne prelaze granice. Većina njih odmah je dobila otkaz, pre isteka ugovora o radu. Štaviše, mnogi su ostali bez socijalne i zdravstvene zaštite, što se pokazalo kao posebno stresno. U nešto boljem položaju bili su oni koji su imali ugovore o radu na duži rok. Neki radnici koji su ostali na čekanju posla bili su izloženi prevarama – izdavanje lažnih dozvola ili PCR testova kako bi mogli da nastave da rade ili pređu u neku drugu zemlju EU. Oni su snosili i najveće posledice – deportacija ili zabrana ulaska u zemlju na duži rok. (u prilogu celokupno istraživanje)
