Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je uvek bio i jeste spreman da se krene u postupak dokazivanja na svim nivoima, kod poslodavca, na teritoriji i granskim sindikatima, do nivoa Republike.
Međutim, poučeni iskustvom iz prošlosti, insistiramo da to učine sve sindikalne centrale koje su zainteresovane, kao i udruženja poslodavaca.
SSSS je svoju reprezentativnost dokazao 2009. godine, a ne pre 18 godina, kako se to navodi u medijima.
Na dokazivanju reprezentativnosti 2009. godine bili su prisutni i imali mogućnost provere i uvida u dokumentaciju predstavnici svih sindikata, pa i ASNS, kao i predstavnici vlade i svi zainteresovani.
Neistine koje iznosi gospođa Savić ne bi komentarisali, lako su proverljive, kao i neistine iznete u vezi sa privilegijama koje dva sindikata imaju.
Sindikat na čijem čelu je gospođa – ASNS, bio je član Socijalno ekonomskog saveta (SES) i to u vreme kada je to telo osnovano isključivo zahvaljujući svom predsedniku i tadašnjem ministru za rad, koji je sa pozicije koju je imao, mogao sve, pa i da uvede pojam relevantnosti, kako bi njegov sindikat ušao u SES. Na njihovu nesreću, i pored pritisaka koji su vršili na radnike da se učlane u taj sindikat, i tako povećaju brojnost članova, to se nije dogodilo, a sa završetkom mandata tog ministra, oni su nestali sa sindikalne scene, ukoliko zanemarimo trgovinu kojom su se bavili.
U periodu kada su bili članovi SES-a, minimalna zarada, o kojoj govori gospođa kada pokušava da napadne sindikate, ili kako se tada zvala zagarantovana zarada, bila je 18,46 dinara, odnosno 0,30 evra po satu ili 3.212 dinara (oko 52 evra) mesečno, neto, a sada, kada smo svi nezadovoljni, minimalna zarada iznosi 40.020 dinara, a od 1. januara iduće godine 271 dinar po času, odnosno 47.154 dinara (402 evra neto).
Pojedinim sindikatima neće pomoći izmena kriterijuma za reprezentativnost, jer se broj njihovih članova meri u promilima, a iza takvog njihovog zahteva ne stoji briga za radnike, već više puta dokazana želja da pronađu svoje mesto u politici, dodvoravajući se, pokušavajući da aktivnosti reprezentativnih sindikata prebace na teren nebitnog.
Već smo gledali njihovo „preletanje“ sa jedne izborne liste na drugu, sa samo jednim ciljem, da postanu poslanici, što se, takođe, može proveriti.
Sa zadovoljstvom čekamo dokazivanje reprezentativnosti na svim nivoima.
*(u prilogu slike sa dokazivanja naše repezentativnosti i rešenje tadašnjeg ministra za rad o utvrđenoj reprezentativnosti)*
reprezentativnost.pdf
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je uvek bio i jeste spreman da se krene u postupak dokazivanja na svim nivoima, kod poslodavca, na teritoriji i granskim sindikatima, do nivoa Republike.
Međutim, poučeni iskustvom iz prošlosti, insistiramo da to učine sve sindikalne centrale koje su zainteresovane, kao i udruženja poslodavaca.
SSSS je svoju reprezentativnost dokazao 2009. godine, a ne pre 18 godina, kako se to navodi u medijima.
Na dokazivanju reprezentativnosti 2009. godine bili su prisutni i imali mogućnost provere i uvida u dokumentaciju predstavnici svih sindikata, pa i ASNS, kao i predstavnici vlade i svi zainteresovani.
Neistine koje iznosi gospođa Savić ne bi komentarisali, lako su proverljive, kao i neistine iznete u vezi sa privilegijama koje dva sindikata imaju.
Sindikat na čijem čelu je gospođa – ASNS, bio je član Socijalno ekonomskog saveta (SES) i to u vreme kada je to telo osnovano isključivo zahvaljujući svom predsedniku i tadašnjem ministru za rad, koji je sa pozicije koju je imao, mogao sve, pa i da uvede pojam relevantnosti, kako bi njegov sindikat ušao u SES. Na njihovu nesreću, i pored pritisaka koji su vršili na radnike da se učlane u taj sindikat, i tako povećaju brojnost članova, to se nije dogodilo, a sa završetkom mandata tog ministra, oni su nestali sa sindikalne scene, ukoliko zanemarimo trgovinu kojom su se bavili.
U periodu kada su bili članovi SES-a, minimalna zarada, o kojoj govori gospođa kada pokušava da napadne sindikate, ili kako se tada zvala zagarantovana zarada, bila je 18,46 dinara, odnosno 0,30 evra po satu ili 3.212 dinara (oko 52 evra) mesečno, neto, a sada, kada smo svi nezadovoljni, minimalna zarada iznosi 40.020 dinara, a od 1. januara iduće godine 271 dinar po času, odnosno 47.154 dinara (402 evra neto).
Pojedinim sindikatima neće pomoći izmena kriterijuma za reprezentativnost, jer se broj njihovih članova meri u promilima, a iza takvog njihovog zahteva ne stoji briga za radnike, već više puta dokazana želja da pronađu svoje mesto u politici, dodvoravajući se, pokušavajući da aktivnosti reprezentativnih sindikata prebace na teren nebitnog.
Već smo gledali njihovo „preletanje“ sa jedne izborne liste na drugu, sa samo jednim ciljem, da postanu poslanici, što se, takođe, može proveriti.
Sa zadovoljstvom čekamo dokazivanje reprezentativnosti na svim nivoima.
*(u prilogu slike sa dokazivanja naše repezentativnosti i rešenje tadašnjeg ministra za rad o utvrđenoj reprezentativnosti)*
