Sindikati na prostoru Balkana treba da se udruže i postave zajedničke uslove poslodavcima i vladama, koji podrazumevaju zdravo, sigurno i dobro plaćeno radno mesto, izjavila je Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske i ovogodišnji dobitnik najvišeg priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Jedno drugima treba da pružimo ruku, čvrsto je stegnemo i, bez ustezanja, postavimo uslove koji su isti za sve zemlje u regionu i za njih se borimo, jer bez ostvarenja tih zahteva, takozvani „otvoreni Balkan“ neće imati stabilnost i sigurnost, rekla je ona u intervjuu za sajt SSSS.
„Svedoci smo da se na prostoru Balkana, pod političkom idejom i uz podršku Evropske unije, stvara jedan prostor koji je važan političarima i vlasniciima kapitala. Tu ideju, međutim, sindikati mogu da iskoriste kako bi napravili ravnotežu između ambicije kapitala i političara da dominiraju i radnika koji je ciljano skrajnut i koji se namerno predstavlja sa jedinom ulogom da zarađuje za svog gazdu“.
Mišićeva naglašava da je, zbog toga, potrebno stalno podsećati da su radnici važniji od kapitala i da su oni ti koji su birali vlast i zaradili i oplodili kapital za poslodavce.
U Srbiji je, primera radi, jedan od ekonomskih moćnika nedavno pokazao robota kome ne treba plata. I on tako šalje poruku da bi u vremenu koje dolazi tako trebao da izgleda radnik, njegova budućnost i njegova prava, naglasila je Mišićeva.
„Stavljanjem radnika u podređeni položaj u odnosu na kapital se ne gradi pravedno društvo, a kada većini nije dobro ni vlasnici kapitala ne mogu da žive dobro. Bez radnika nema profita i privrednog razvoja zemlje, jer sve počiva na njihovoj intelektualnoj i radnoj snazi i zato su oni, s pravom, na prvom mestu i najvažnija karika u razvoju demokratskog društva i ekonomije“.
Zato radnici, smatra Ranka Mišić, „bez ustezanja, treba da preuzmu način vođenja socijalnog dijaloga i da uzmu ono što im pripada jer su oni to zaradili“.
Kako bi došli do tog cilja, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske, koja predstavlja simbol otpora i hrabrosti, ne samo u svojoj zemlji, već i u regionu, predlaže da „oni koji drže ekonomije na svojim leđima u svojim zemljama pokažu manifestaciju moći i snage“.
Zamislite da jednog dana, u isto vreme, radnici u u svim zemljama na Balkanu obustave rad na pet minuta i, na taj način, pošalju jasnu poruku da su oni na prvom mestu. To bi bila jaka poruka, koja bi predstavljala veliki kapital za sindikate i radnike za sve sledeće akcije i pregovore i za postizanje istinskog dijaloga, rekla je Mišićeva.
„Možda je to romantičarska želja i ideja koju dugo živim i u svom poslu nastojim da ostvarimo.Ali, ja u nju verujem, jer nema posledica za one koji bi stali tog čarobnog dana u isto vreme, bar na tren. Niko ne bi mogao da dobije otkaz, niti smanjenje plate, a poruka bi odjeknula“, smatra ona.
Ranka Mišić podseća da su ljudi „najvrednije što ima ova planeta“ i da sve promene treba prilagođavati njima, a ne ljude promenama.
„Globalizacija uništava radničku klasu. Ona je pogodila i moju zemlju uslovaljavajući svaki evro reformskim procesima, čiji je krajnji cilj, koji se i ostvario, bio da postanemo jeftina radna snaga“.
„Zato treba pružiti otpor prema svemu onome što ugrožava čoveka, smanjuje njegova prava i uništava udruživanje, ujedinjavanje i svaku pojavu u društvu, ma koliko ona bila dobra, treba kritički posmatrati i oblikovati je da bude u korist čoveka“, istakla je Mišićeva.
Njen dugogodišnji doprinos afirmisanju uloge sindikalnog pokreta i jačanju saradnje sindikata na prostoru bivše Jugoslavije i stvaranju humanijeg društva u regionu nije ostao nezapažen. To je rezultiralo priznanjem SSSS, koje je Ranki Mišić uručeno na svečanoj akademiji, povodom velikog jubileja Saveza – 120 godina postojanja.
„Priznanje Saveza je velika čast jer dolazi od sindikata od koga smo mi učili, usko sarađivali i koji nam je uvek bio podrška. Ponosna sam i zahvalna kolegama iz Srbije i predsedniku Orboviću, jer je to priznanje za rad sindikata u Republici Srpskoj i pripada svima nama koji radimo u sindikatu i činimo što je u našoj moći da radnici i svi građani žive bolje“, zaključila je Ranka Mišić.
Jedno drugima treba da pružimo ruku, čvrsto je stegnemo i, bez ustezanja, postavimo uslove koji su isti za sve zemlje u regionu i za njih se borimo, jer bez ostvarenja tih zahteva, takozvani „otvoreni Balkan“ neće imati stabilnost i sigurnost, rekla je ona u intervjuu za sajt SSSS.
„Svedoci smo da se na prostoru Balkana, pod političkom idejom i uz podršku Evropske unije, stvara jedan prostor koji je važan političarima i vlasniciima kapitala. Tu ideju, međutim, sindikati mogu da iskoriste kako bi napravili ravnotežu između ambicije kapitala i političara da dominiraju i radnika koji je ciljano skrajnut i koji se namerno predstavlja sa jedinom ulogom da zarađuje za svog gazdu“.
Mišićeva naglašava da je, zbog toga, potrebno stalno podsećati da su radnici važniji od kapitala i da su oni ti koji su birali vlast i zaradili i oplodili kapital za poslodavce.
U Srbiji je, primera radi, jedan od ekonomskih moćnika nedavno pokazao robota kome ne treba plata. I on tako šalje poruku da bi u vremenu koje dolazi tako trebao da izgleda radnik, njegova budućnost i njegova prava, naglasila je Mišićeva.
„Stavljanjem radnika u podređeni položaj u odnosu na kapital se ne gradi pravedno društvo, a kada većini nije dobro ni vlasnici kapitala ne mogu da žive dobro. Bez radnika nema profita i privrednog razvoja zemlje, jer sve počiva na njihovoj intelektualnoj i radnoj snazi i zato su oni, s pravom, na prvom mestu i najvažnija karika u razvoju demokratskog društva i ekonomije“.
Zato radnici, smatra Ranka Mišić, „bez ustezanja, treba da preuzmu način vođenja socijalnog dijaloga i da uzmu ono što im pripada jer su oni to zaradili“.
Kako bi došli do tog cilja, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske, koja predstavlja simbol otpora i hrabrosti, ne samo u svojoj zemlji, već i u regionu, predlaže da „oni koji drže ekonomije na svojim leđima u svojim zemljama pokažu manifestaciju moći i snage“.
Zamislite da jednog dana, u isto vreme, radnici u u svim zemljama na Balkanu obustave rad na pet minuta i, na taj način, pošalju jasnu poruku da su oni na prvom mestu. To bi bila jaka poruka, koja bi predstavljala veliki kapital za sindikate i radnike za sve sledeće akcije i pregovore i za postizanje istinskog dijaloga, rekla je Mišićeva.
„Možda je to romantičarska želja i ideja koju dugo živim i u svom poslu nastojim da ostvarimo.Ali, ja u nju verujem, jer nema posledica za one koji bi stali tog čarobnog dana u isto vreme, bar na tren. Niko ne bi mogao da dobije otkaz, niti smanjenje plate, a poruka bi odjeknula“, smatra ona.
Ranka Mišić podseća da su ljudi „najvrednije što ima ova planeta“ i da sve promene treba prilagođavati njima, a ne ljude promenama.
„Globalizacija uništava radničku klasu. Ona je pogodila i moju zemlju uslovaljavajući svaki evro reformskim procesima, čiji je krajnji cilj, koji se i ostvario, bio da postanemo jeftina radna snaga“.
„Zato treba pružiti otpor prema svemu onome što ugrožava čoveka, smanjuje njegova prava i uništava udruživanje, ujedinjavanje i svaku pojavu u društvu, ma koliko ona bila dobra, treba kritički posmatrati i oblikovati je da bude u korist čoveka“, istakla je Mišićeva.
Njen dugogodišnji doprinos afirmisanju uloge sindikalnog pokreta i jačanju saradnje sindikata na prostoru bivše Jugoslavije i stvaranju humanijeg društva u regionu nije ostao nezapažen. To je rezultiralo priznanjem SSSS, koje je Ranki Mišić uručeno na svečanoj akademiji, povodom velikog jubileja Saveza – 120 godina postojanja.
„Priznanje Saveza je velika čast jer dolazi od sindikata od koga smo mi učili, usko sarađivali i koji nam je uvek bio podrška. Ponosna sam i zahvalna kolegama iz Srbije i predsedniku Orboviću, jer je to priznanje za rad sindikata u Republici Srpskoj i pripada svima nama koji radimo u sindikatu i činimo što je u našoj moći da radnici i svi građani žive bolje“, zaključila je Ranka Mišić.
