Danas je prvi dan planiranih protesta širom zemlje, na gotovo 200 lokacija, u Parizu i drugim većim gradovima. Očekuje se da će nekoliko desetina hiljada ljudi biti na ulicama Pariza u sklopu protesta koji sindikati i demonstranti nazivaju “Crni četvrtak”.
Pretpostavlja se da će tri četvrtine nastavnika štrajkovati, zatvarajući škole, a obustave rada će poremetiti i transport i zdravstvene usluge. Takođe, radnici u elektranama rekli su kako će smanjiti snabdevanje strujom tokom protesta.
Većina vozova neće saobraćati, a metro u Parizu saopštio je da će usluge biti u velikoj meri “poremećene”, dok se navodi i da su mnogi letovi otkazani. Štrajkove su najavili i vozači kamiona, kuriri i dostavljači, kao i radnici u rafineriji nafte.
Sindikati su se povodom ovog pitanja ujedinili prvi put posle 12 godina. Sindikalni lideri rekli su da će danas biti “prvi dan mobilizacije” u njihovoj borbi za ukidanje penzionih planova, kao i da će tražiti da se “nepravedne i nepotrebne mere odmah povuku”.
Premijerka Francuske je početkom godine najavila da će zakonska starosna granica za odlazak u penziju biti podignuta na 64 godine, kao i da će biti produžen period uplate doprinosa za odlazak u penziju.
Ova reforma teško će pogoditi sve radnike, posebno one koji su rano počeli da rade, prekarne radnike i one koji obavljaju najteže poslove. Štaviše, predložena reforma će pogoršati nesigurnost onih koji više nemaju posao pre penzionisanja i pojačaće nejednakost polova.
Sa jednom od najnižih starosnih granica za penzionisanje u industrijalizovanim zemljama sveta, Francuska troši više od većine drugih zemalja na penzije, skoro 14 odsto ekonomske proizvodnje, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Penziona reforma u toj zemlji, u kojoj se pravo na punu penziju stiče sa 62 godine, oduvek je bila osetljivo pitanje, naročito sada sa porastom nezadovoljstva zbog rastućih troškova života.
Vlada navodi da je reforma neophodna da bi se obezbedilo finansiranje penzija narednih godina. Predsednik Makron je morao da odloži penzijsku reformu 2020. godine, jer je vlada tada žurila da obuzda izbijanje virusa korone i spasi ekonomiju. Sada može da računa na čvršću sindikalnu opoziciju nego 2020. godine, uz pretnju protesta čak i reformski orijentisanog sindikata, CFDT – najvećeg sindikata Francuske.
Zalažući se za bolju i pravedniju raspodelu bogatstva, francuski sindikati su tokom konsultacija predložili druga rešenja za finansiranje, posebno mere za poboljšanje stope zaposlenosti starijih.
Pošto vlada te predloge nije uzela u obzir, sve francuske sindikalne organizacije (CFDT, CGT, CFTC, UNSA) odmah su se okupile i pozvale na zajednički i masovni odgovor, kroz proteste, koji će trajati tokom skupštinske debate.
