Reprezentativna udruženja penzionera su još dopisom od 25. maja ove godine obavestila predsednika o drastičnim pogoršanju materijalnog položaja penzionera i zatražila prijem, ali odgovor nije stigao ni do danas, navodi se u dopisu.
U cilju prevazilaženja novonastale situacije, kada je inflacija uveliko dvocifrena, udruženja predlažu nadogradnju „švajcarske formule”, jer je postojeća neodrživa budući da se učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi stalno smanjuje. Primena ovog modela od 2020. godine nije u praksi održala odnos – prosečna penzija jednaka 50 odsto rasta prosečne zarade i isto toliko rasta inflacije. Umesto toga, penzioneri predlažu da bi najcelishodnije rešenje bilo da se izmeni član 80 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi se penzije usklađivale 80 odsto sa kretanjem zarada i 20 procenata sa rastom potrošačkih cena.
Takođe, kako se navodi u pismu, treba uvesti obavezu da se prinadležnosti umesto jedanput ubuduće usklađuju dvaput godišnje zbog rasta inflacije. To je pravilo koje uveliko važi za ostale oblike socijalne pomoći i promena pondera.
Predstavnici penzionera predlažu i da se od 1. novembra penzije vanredno koriguju za 24 procenta, što predstavlja četiri odsto povećanje na godišnjem nivou. Vanredna korekcija za novembar i decembar od 24 procenta učinila bi da prosečna penzija za ovu godinu bude veća za 9,62 odsto u odnosu na prosečnu penziju iz 2021.
S obzirom na to da je majska inflacija ove u odnosu na prošlu godinu bila 10,4, a junska još veća – 11,9 procenta, to povećanje bi očuvalo približno realnu vrednost penzija pod uslovom da u narednom periodu rast cena počne da se smiruje. Predlažu i da povećanje penzija za 2023. godinu iznosi 19,3 odsto što bi bilo ekvivalentno iznosu decembarske penzije za 2022 – 38.408 dinara, navodi se u pismu.
Imajući u vidu dato obećanje predsednika i ministra finansija Siniše Malog da će penzije do kraja 2025. godine biti između 450 i 500 evra, povećanjem penzija (38.408 dinara za 2023. godinu) za po 20 odsto za 2024. i 2025. godinu dovelo bi do iznosa prosečne penzije od 455 evra na kraju 2025.
U cilju rešavanja statusa socijalno ugroženih i osoba starijih od 65 godina, koji su bez ikakvih novčanih sredstava (njih je 300.000), kao i onih s najmanjim penzijama, udruženja zahtevaju da se pokrene postupak izrade socijalnih karata kako bi se utvrdila visina socijalne pomoći za navedene osobe, napominje se u pismu koje su potpisali predsednici tri reprezentativna udruženja penzionera, mr Milan Grujić, prof. dr Andreja Savić i Miloš Grabundžija.
