Da se gradi – gradi se, a nema gradnje bez arhitekata, inženjera, radnika. Više od milion i sedamsto hiljada turista u prvih pet meseci ove godine zaslužuju najbolju uslugu u hotelima i restoranima.
Otuda skoro 2.500 oglasa u turizmu i ugostiteljstvu ili više od 2.200 u građevinarstvu. Još više se traže radnici u trgovini, proizvodnji, uslužnom sektoru i zanatima.
“Građevinarstvo i ugostiteljstvo beleže još veći rast od 15 i 13 odsto, a sa druge strane, IT nastavlja da pada i to beležimo tri-četiri godine unazad. Ove godine beleži pad od čak 32 odsto. Ako pogledate ukupan broj oglasa, to je skoro hiljadu oglasa manje u IT industriji”, kaže Miloš Turinski iz “Infostuda”.
Istraživanje “Infostuda” potvrđuju i u sindikatu.
Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, navodi da ono što je bilo karakteristično za kraj 2025. i početak 2026. je da su pojedine firme stranih partnera odnosno stranih investitora zatvarale svoje pogone zbog nemogućnosti da prate proces proizvodnje.
“Nažalost, 10.000 radnika ostalo je bez posla. Taj trend se srećom zaustavio sredinom ove godine i nadamo se da ćemo do kraja godine imati jedan pozitivan trend”, ističe Mihajlović.
Pozitivan trend je i 24 odsto više oglasa za mlade, uglavnom preko omladinskih zadruga.
“Vraćamo se na period od pre 2024. odnosno 2023. kada je bio optimalan broj oglasa za mlade. I dalje ima tu prostora da se razvija, ali ovo su nam dobri pokazatelji da je opet tržište postalo malo otvorenije i za te ulazne i juniorske pozicije, tako da mladi bar ove godine u prvih šest meseci imaju mogućnost da nađu lakše svoje prvo zaposlenje nego što je to bilo prošle godine”, napominje Turinski.
Poslodavci traže radnika više, a za neke pozicije plata je od hiljadu, pa i više evra. Prosečna zarada auto-limara se kreće oko 180.000 dinara, a jedan poslodavac je nedavno nudio početnu platu od 3.000 evra za šefa kuhinje. Stara boljka – nema kandidata sa odgovarajućim kvalifikacijama i veštinama.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je najkritičnije u sektoru građevine.
“To je godinama unazad, bilo koje zanimanje od niskokvalifikovanih do visokokvalifikovanih radnika. Naravno, sektor proizvodnje, transport, logistika, zanati svi nevezano od građevine. Imamo i potražnju u IT sektoru, ali visokokvalifikovane pozicije. Ranije su bukvalno sve pozicije u IT bile upražnjene, međutim, u poslednje vreme se samo traže radnici koji baš imaju više nivoe znanja”, navodi Jelena Jevtović.
U Uniji kažu da takvi problemi, prema istraživanju, muče 74 odsto zemalja u svetu. Smatraju da bi privreda trebalo više da se uključi u reformu školstva kako bi obrazovanje pratilo tržište, a ne obrnuto.
