Ne zbog toga što nema volje da se na ovaj način poveća natalitet i pomogne i sadašnjim i budućim majkama, već kako je sindikatu objašnjeno u Ministarstvu rada, zbog činjenice da takav predlog podrazumeva izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
U skladu sa postojećim Zakonom o PIO, žena ne može po osnovu rođenja troje i više dece da ide ranije u penziju, već joj se u poseban staž uračunava vreme u trajanju od dve godine. Takođe, uračunava joj se u posebni staž vreme u trajanju od šest meseci za rođenje jednog deteta, odnosno godinu dana ukoliko ima dvoje dece, s tim što se ova odredba primenjuje od 2032. godine.
Penzijski zakon predviđa da ove majke ne mogu kraće da rade, ali mogu da računaju s većim iznosom na čeku ukoliko do 2032. godine ne bude nikakvih izmena. Poseban staž na koji majke imaju pravo ne može biti uslov za ostvarivanje prava na raniju penziju, već samo doprinosi uvećanju iznosa ne čeku.
Nijedna žena koja sada ima troje dece neće sticanjem uslova za penziju moći da računa na ove dve godine kao uslov da se ranije penzioniše, već samo kao šansu za nešto veća primanja. Njima će biti veći koeficijenat koji se kada steknu uslov za penziju obračunava na kraju i koji preračunato znači kao da je žena radila duže dve godine. Upravo će joj taj viši koeficijent doneti i veću penziju. Primera radi, obračunava joj se umesto 35 godina staža – 37. Isto važi po sadašnjem zakonu i za majke sa petoro dece. Računica pokazuje da ukoliko se ženi s troje dece na osnovu 20 godina radnog staža utvrdi penzija u visini od 40.000 dinara poseban staž u trajanju od dve godine će joj povećati penziju za 10 procenata. Žena sa dvoje dece na isti broj godina staža dobila bi povećanje od pet odsto ali i to od 2032. godine.
Dragan Todorović, predsednik SSSB kaže za „Politiku” da će se rasprava za dodeljivanje nacionalnih penzija majkama proširiti i na civilni sektor, ali i nadležna ministarstva odmah po formiranju vlade.
“Ideja je da se dobije širi konsenzus i da se ovo pitanje nađe i u vladi i pred poslanicima u skupštini. Mi se nismo bavili finansijskim efektima tog zakona”, navodi on, dodavši da će se ići i na predlog da se izmeni i Zakon o radu.
“Tu pre svega mislimo na to koliko bi za majke trebalo da traje radna nedelja. Kao za sve ili manje. Predlog će biti da radna nedelja za njih traje četiri dana ili 32 sata, s tim što bi se majkama ostavila mogućnost da same odluče da li će smanjiti radni dan za neki sat, ili će samo uzeti jedan dan u nedelji da završe sve obaveze oko dece, a da se pri tome kao zaposlene žene ne osećaju krivim što završavaju privatne obaveze dok njihove kolege rade”, napominje Todorović.
“Nije prijatno kada majka s troje dece treba da pita da ranije izađe s posla, jer joj je dete bolesno a neko drugi na to nema pravo. Da se majke ne bi našle u neprijatnoj situaciji potrebno je izmeniti i ovaj zakon. Cilj je da nas ima što više, a ne što manje i zato ženama svakako treba pomoći”, naglašava on.
Koliko će ovaj predlog proći kod onih kod kojih su finansije tek će se videti. Ostaje i da se reši pitanje iz kojih prihoda bi se ove penzije pokrivale. Da li od plata doprinosa za PIO ili ne. Kako stvari sada stoje učešće penzija u BDP je palo sa 11 na 9,5 odsto kako je tražio svojevremeno MMF, a što je još važnije kasa penzijskog fonda se već duže vreme velikim delom puni od uplaćenih doprinosa što je do samo pre neku godinu bilo nezamislivo. Tada se iz budžeta za isplatu primanja ovoj milionskoj populaciji izdvajalo i do 48 odsto sredstava.
