U periodu od 24 do 27. jula u Igalu u Crnoj Gori, održana je Sindikalna letnja akademija za mlade “Solidarnost” o zapošljavanju, preduzetništvu, obrazovanju i migracijama mladih.
Na početku skupa koordinatorka projekta RSS „Solidarnost“, Emilija Grujić pozdravila je učesnike iz zemalja bivše Jugoslavije i uputila ih u važnost međusobnog umrežavanja, izgradnje kontakata i solidarnosti, i posebno razmene informacija o (sličnim) izazovima za mlade iz Regiona i njihovim aktivnostima.
Na to se nadovezala Alesandra Molc, ekspert Međunarodne organizacije rada za razvoj veština, koja je govorila o izazovima i perspektivama u oblasti stručnih praksi, stručnog obrazovanja i obuka, odnosno o završavanju škole sa tehničkim-stručnim znanjem. U Nemačkoj, odakle ona dolazi, izgrađena je tradicija da svako dete ima neki zanat/kurs u rukama, pa tek onda upisuje fakultet. Kako je navela, roditelji često savetuju decu da prvo završe nešto od čega mogu da se izdržavaju, a lako će da upišu prava ili ekonomiju.
Tokom sesije o kvalitetnom stručnom obrazovanju sa učesnicima je diskutovano o njihovim iskustvima iz završavanja neke tehničke škole, ili pak zašto nisu odlučili da upišu te škole, zatim da li bi svojoj deci preporučili da ih upišu, koja je razlika izmedju šegrta i osobe u radnom odnosu, koliko se poslodavcima isplati da ulažu u đake ili studente, itd.
U nastavku tog dana mladi su razmenili iskustva o socijalnom dijalogu u njihovim zemljama, o zapošljavanju mladih i preduzetništvu u okviru programa Garancija za mlade, ulaganjem u mlade, programu Erasmus +, Prvoj šansi, podsticajima za zapošljavanje, znanja-veštine-kompetencije u procesu celoživotnog učenja, merama za direktno ostvarivanje radnih prava.
Iz beogradske Fondacije Centar za demokratiju ekspertkinja Sarita Bradaš govorila je o ulozi socijalnog dijaloga u rešavanju izazova u obrazovnim sistemima, kako socijalni partneri mogu uticati i promovisati inovativno obrazovanje i zapošljavanje mladih, a potom o socijalnom preduzetništvu, socijalnoj i solidarnoj ekonomiji – društveno-ekonomskim preduzećima orijentisanim ka društvenim promenama u zajednicama.
Drugog dana Miodrag Pantović iz projekta “Solidarnost” vodio je interaktivnu sesiju o migracijama i mladima, odnosno izazovima i mogućnostima za Region. Predstavljena statistika je vrlo zabrinjavajuća i trebalo bi što pre da se preduzmu neke mere kako bi se migracioni tokovi usporili, jer ih je nemoguće sprečiti.
U 2016. godini iz regiona bivše SFR Jugoslavije, živelo je 1,3 miliona ljudi u Nemačkoj i oko 340.000 u Austriji. Ukupan broj stanovnika za pet zemalja Zapadnog Balkana u 2015. godini iznosio je 18 miliona. Migracije će rezultirati iseljavanjem do 12% stanovništva u periodu od 2015. do 2060. godine, sa ekstremnim scenariom po kome bi Bosna i Hercegovina mogla da izgubi oko 73% stanovništva do 2060., a Albanija 59% stanovništva.
Za Srbiju je rečeno da prema zvaničnim podacima broji nepunih 7 miliona stanovnika, ali je realno od 6,5-6,7 miliona. Od 2000. godine iz Srbije je otišlo čak 654.000 ljudi, a samo u 2017. i 2018. godini 51.000 je otišla za Nemačku. Procenjuje se da će u Srbiji do 2060. godine živeti oko 3,5 miliona stanovnika.
Koordinator MEYTUN mreže (Mediteransko-evropske mreže mladih sindikalaca) Graham Sanson je podelio iskustva u podsticanju saradnje regionalnih sindikalnih mreža mladih i unapređenju rada mladih, kao i o radu i planu MEYTUN mreže koja sledeći sastank planira na jesen u Ankari. Ovo je ujedno bila i poslednja tema Sindikalne letnje akademije za mlade “Solidarnosti“.
Sekciju mladih SSSS predstavljali su predsednica Ružica Grabovac, potpredsednik Miloš Ranđelović i član Izvršnog odbora Jovan Milošević.
