Zakon je usvojen pred Novu godinu i sigurno će biti vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji. U tom kontekstu, mogućnost da Srbija ostane bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila, pokazuje se kao sasvim realna. Problem je što ne postoji grana naše privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani za rad u ekonomski najjačoj evropskoj zemlji.
Liberalizacija koju je doneo pomenuti Zakon podrazumeva da će svi koji poseduju fakultetsku diplomu ili diplomu srednje škole biti tretirani kao kvalifikovani radnici. Oni će moći da uđu u Nemačku i tek onda krenu u traženje posla, odnosno moći će da dobiju boravišnu vizu na šest meseci bez unapred obezbeđenog radnog mesta. Kade je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju i možda čak počnu da rade dok još traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je to što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku-migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, moći će da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata. Ovo je sasvim u skladu sa izjavom koju je nedavno dao ministar unutrašnjih poslova (inače član Hrišćansko-socijalne unije-CSU), Horst Zehofer, u kojoj se kaže da su “Nemačkoj potrebni stručni radnici iz inostranstva”. Još eksplicitniji bio je njegov kolega, ministar zdravstva Špan koji je javno najavio pojačano useljavanje “specijalizovanih za negu” i to posebno, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.
Sindikati nisu unapred nezadovoljni posledicama nedavno donesenog zakona koji bi svima koji žele da rade u Nemačkoj mogao znatno olakšati odlazak, ojačati njihov status u toj zemlji i omogućiti im da bez većih problema dobijaju stalne poslove. Predstavnici radnika, međutim, sagledavaju i njegovu lošu stranu – verovatan odlazak ogromnog broja zaposlenih iz Srbije. Prema dostupnim podacima, prošle godine ih je otišlo gotovo 100.000, a sada bi taj broj mogao da se udvostuči. Za njihovo školovanje država odvaja velike pare, posle čega napuštaju zemlju i svoje znanje stavljaju na raspolaganje onima koji u njega nisu ništa ulagali.
Dok nemački zakon još nije stupio na snagu, mnogi su već krenuli na put u Nemačku ili se za to pripremaju – uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu… Posao im je olakšao Ministar rada Đorđević koji je objavio “listu” najtraženijih zanimanja u inostranstvu: tu su medicinski radnici (naročito medicinske sestre), građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i zaposleni na raznim sezonskim poslovima. On je pritom apelovao na one koji već sad planiraju odlazak na rad u inostranstvo, preporučujući im da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.
